2. Преткосовски циклус
Историјске околности
Преткосовски циклус епских песама описује
историјски период и догађаје пре Косовског боја 1389.
године.
Српска феудална држава под вођством Немањића
доживљава успон.
Стефан Немања, отац Светог Саве, уједињује српске
земље и учвршћује хришћанску веру.
Цар Душан, завни Силни, заслужан је за напредак
српске државе. Он проширује територију Србије.
3. Преткосовски циклус
Одлике епских народних песама
Песме овог циклуса су међу најстаријим записаним
епским песмама и њихов број је релативно мали.
У њима су опевани Немањићи (позитивни ликови) и
Мрњавчевићи (негативни ликови, сви осим Краљевића
Марка који је позитиван лик).
Главни мотив (ТЕМА) јесте мотив појединца – хероја.
У овом циклусу хероји су: Милош Војиновић, војвода
Момчило, Марко Краљевић, Стефан Немања и његов
син Свети Сава.
4. Мотиви
Мотив је најмања тематска јединица која се даље не
може разлагати.
Главни мотив је тема дела.
Овде је то мотив појединца – хероја
Остали мотиви:
Мотив увођења заменика – Женидба Душанова
Мотив жртве за велико дело – Зидање Скадра
Мотив клетве – Урош и Мрњавчевићи
Мотив благослова – Урош и Мрњавчевићи, Свети Саво
5. Мотиви
Мотив мегдана – Женидба Душанова
Мотив народне знатижеље и неповерења – Свети Саво
Мотив погажене заклетве – Зидање Скадра
Мотив савета – Урош и Мрњавчевићи, Женидба краља Вукашина
Мотив женидбе (женидба са препрекама) – Женидба Душанова,
Женидба краља Вукашина
6. Мотиви
Мотив издајства и преваре – Женидба Душанова, Женидба
краља Вукашина, Зидање Скадра
Мотив изградње грађевине – Свети Саво, Зидање Скадра
Мотив препреке – Женидба Душанова, Зидање Скадра
Мотив сна – Женидба краља Вукашина
Мотив лукавства - Женидба Душанова, Женидба краља
Вукашина
8. Зидање Скадра
Композиција песме у 15 слика:
1. Три брата Мрњавчевића, Вукашин, Угљеша и Гојко
почињу зидати Скадар.
2. Вила преко ноћи руши назидано; три године не могу
ни темељ подићи.
3. Вила и поручује да у темеље уграде брата и сестрицу
по имену Стоја и Стојан.
4. Краљ Вукашин шаље слугу Десимира да нађе брата и
сестрицу - Стоју и Стојана.
5. Десимир се враћа неизвршеног задатка.
9. Зидање Скадра
6. Опет Мрњавчевићи зидају, а вила руши.
7. Вила тражи да у град узидају жену која сутра
мајсторима донесе ручак.
8. Браћа полажу заклетву да неће рећи женама за вилин
захтев, али Вукашин и Угљеша прекрше заклетву.
9. Вукашинова жена је на реду да носи ручак, али се жали
јетрви да је боли глава.
10. Угљешина жена се жали да је боли рука, па одлазе код
Гојковице.
10. Зидање Скадра
11. "Болеснице" ће уместо Гојковице бринути о детету и
кући док она однесе мајсторима ручак.
12. Гојковица односи ручак, а два девера је одводе да је
узидају; она мисли да се шале.
13. Гојковица моли девере и мужа да је не узидају, али
они ћуте.
14. Раде неимар Гојковици оставља отвор на грудима и
очима.
15. Данас на месту где је узидана Гојковица, према
легенди, тече лековита млечна вода.
11. Зидање Скадра
Нова стилска фигура:
Алегорија (проширена метафора) - када се метафора прошири
на целу слику, песму, па и причу.
Објасни значење алегорије:
„Имао сам од злата јабуку,
Па ми данас паде у Бојану,
Те је жалим, прегорет' не могу."
Објашњење:
Имао сам срећу, љубав, богатство у својој жени, младој
Гојковици, али данас ћу је изгубити јер је морам жртвовати
за изградњу Скадра на Бојани.
12. Урош и Мрњавчевићи
Урош Нејаки, Псача
Тема песме: Сукоб Мрњавчевића са царевићем Урошем око
наслеђа Душановог царства
Идеја (порука):
„Боље ти је изгубити главу,
него своју огр'јешити душу"
Ликови:
Мушки ликови: краљ Вукашин Мрњавчевић, деспот Угљеша
Мрњавчевић , војвода Гојко Мрњавчевић , протопоп Недељко,
Марко Краљевић, царевић Урош (Нејаки)
Женски ликови: Јевросима
Позитивни ликови: Јевросима, протопоп Недељко, Марко
Краљевић, царевић Урош
Негативни ликови: Вукашин, Угљеша Мрњавчевић и Гојко
Мрњавчевић
13. Урош и Мрњавчевићи
Композиција песме по сликама:
1. Великаши се отимају о Душаново царство.
2. Чауши траже од протопоп Недељка да каже на коме је царство.
3. Чауши долазе на дворе Краљевића Марка тражећи да он каже на
коме је царство.
4. Мајка Јевросима саветује сина Марка да говори
„ни по бабу ни по стричевима,
већ по правди бога истинога".
5. Отац и стричеви наговарају Марка да им додели Душаново царство.
14. Урош и Мрњавчевићи
6. Марко грди оца и стричеве што желе Урошу да отму очевину.
7. Марко пресуђује да је царство Урошево.
„од оца је остануло сину".
8. Вукашин хоће да убије свога сина Марка.
9. Вукашин убија божјег анђела.
10. Краљ Вукашин куне сина Марка.
11. Цар Урош благосиља Марка.
16. Женидба Душанова
Тема: Препреке које за цара Душана (у песми Стјепан) мора да савлада
сестрић Милош Војиновић да би одвео испрошену девојку Роксанду.
Идеја (порука):
- „Тешко свуда своме без својега";
- Важни су храброст и јунаштво, али су још важнији мудрост и
сналажљивост.
Ликови:
Мушки: цар Душан (Стјепан), Тодор везир, браћа Војиновићи (Вукашин и
Петрашин) и Милош Војиновић, латински краљ Мијаило, млађано
Латинче, војвода Балачко
Женски: Роксанда, две девојке заменице, мајка браће Војиновића
Позитивни: цар Душан (Стјепан), Тодор везир, браћа Војиновићи (Вукашин и
Петрашин) и Милош Војиновић, мајка браће Војиновића
Негативни: латински краљ Мијаило, војвода Балачко
17. Женидба Душанова
Наведи по реду задатке које је Милош Војиновић
извршио уместо ујака да би за њега освојио Роксанду
девојку.
1. Мегдан са младим Латинчетом.
2. Прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача.
3. Стреља кроз прстен јабуку.
4. Препознаје Роксанду девојку коју пре није видео.
5. Убија војводу Балачка.
19. Женидба Душанова
Један од задатка Милоша Војиновића био је да између три
девојке препозна Роксанду девојку.
Зашто Тодор није могао да препозна девојку иако ју је он
прстеновао у име цара?
Зато што су му је извели у мраку и није могао добро да је види.
Како је Милош Војиновић успео да препозна Роксанду коју
никада у животу није видео?
Препознао ју је помоћу лукавства. На бугар-кабаницу просуо
је благо и рекао да ће одсећи руке оним девијкама које нису
Роксанда, а посегну за благом. Две девојке су од страха
почеле да беже, а Роксанда је покупила благо.
21. Женидба Душанова
Допуни реченицу.
Митска бића, као што је војвода Балачко, појављују се
и у нашим народним приповеткама у којима су
помешани стварни (могући) и нестварни
(фантастични) ликови и догађаји.
Такве народне приповетке називамо _____________.
БАЈКЕ
22. Женидба краља Вукашина
Тема песме: Како је краљ Вукашин на превару убио
јунака и војводу Момчила.
Порука (идеја) песме: Ко једном изда, издаће опет
Ликови:
Мушки: војвода Момчило, краљ Вукашин Мрњавчевић,
Краљевић Марко
Женски: Јевросима, Видосава
Позитивни: Јевросима, војвода Момчило
Негативни: Видосава, краљ Вукашин Мрњавчевић
23. Женидба краља Вукашина
Композиција песме по сликама:
1.Тајни договори краља Вукашина и Видосаве,
Момчилове жене да убију Момчила и венчају се.
2. Вукашин подиже „млогу силну војску”.
3. Видосава спаљује крила коњу Јабучилу, а Момчилову
сабљу са очима је „сланом крвљу затопила”.
4. Сан војводе Момчила - предосећање трагедије.
5. Опис неравноправне битке.
6. Војвода Момчило бежи ка граду, али су на граду врата
затворена.
24. Женидба краља Вукашина
7. Момчилова сестра Јевросима кида плетенице да би помогла
брату; баца платно низ зидине града, али неверна Видосава
сабљом пресеца платно и Момчило пада.
8. Момчилова погибија.
9. На самрти Момчило саветује Вукашина да не узима
Видосаву, јер ће сутра издати и њега, већ да узме његову
сестру Јевросиму која ће му родити јунака.
10. Обрт у песми: Вукашин се не жени Видосавом, већ
наређује да је растргну коњима.
11. Вукашин за жену узима Јевросиму, Момчилову сестру, и са
њом добија сина Краљевића Марка.
26. Женидба краља Вукашина
Шта је бајковито у одломку ове песме?
„Момчил’ има коња Јабучила,
Јабучила коња крилатога;
Кудгођ хоће, прелећети може;
У Момчила сабља са очима..."
Митско биће – Јабучило, крилати коњ (пегаз), и
сабља са очима – чудотворно средство.
27. Свети Саво
Тема: На шта је Немања потрошио „седам кула гроша
и дуката”
Порука (идеја): Улагање у културу земље и народа
највеће је богатство.
Ликови: Стефан Немања,
Свети Сава (Растко Немањић),
господа ришћанска
Стефан Немања, Студеница
28. Свети Саво
Композиција песме по сликама:
Стефан Намања,
Богородица Љевишка
1. Збор српских великаша и питање где је
Немањино благо.
2. Св. Сава одговара где је благо:
- изградња Хиландара,
- Студенице и
- Милешеве.
3. Благослов династији Немањића.
29. Свети Саво
Нова стилска фигура: СТАЛНИ ЕПИТЕТ
(устаљен начин описивања бића, предмета и појава,
карактеристичан за нашу народну књижевност).
Нпр: бојно копље, бијела црква, вјечна кућа
(бијели двори, врани гаврани, бијело лице, бритка сабља...)
Стефан Немања,
Студеница