Predstavićemo najznačajnije i najopštije aspekte dugoročne pripreme mlađh sportista. U njih spadaju: sadržaj i redosled različitih faza, pojam osetljivih perioda u dugoročnoj pripremi i osnove prepoznavanja talentovanih mladih sportista.

1. DUGOROČNA PRIPREMA MLADIH SPORTISTA
sportske.pripreme.rs /2013/03/20/dugorocna-priprema-mladih-sportista/
Sportska karijera svetski poznatih, a takođe i manje uspešnih sportista
u velikoj meri zavisi od ranijeg perioda dugoročne pripreme koja obično
počinje u detinjstvu. Predstavićemo najznačajnije i najopštije aspekte
dugoročne pripreme mlađh sportista. U njih spadaju: sadržaj i redosled
različitih f aza, pojam osetljivih perioda u dugoročnoj pripremi i osnove
prepoznavanja talentovanih mladih sportista.
Faze i detalji dugoročne pripreme
* zavisi od pojedinca
Trajanje f aze preliminarne pripreme
traje od 1-3 godine, u zavisnosti od
specif ičnih sportskih zahteva i uzrasta
u kom sportista započinje sistematski
trening. Očigledno da je pogodno doba započinjanje treninga za svaki uzrast drugačiji.
U savremenom sportu postoji opšta tendencija smanjenja donje starosne granice za početak pripreme u
određenom sportu. Postoji više razloga kojima se to može objasniti: dostupnost veoma kvalitetne opreme
za decu, bolji trenažni uslovi, medijska popularizacija dečijih sportskih aktivnosti i primeri svetski poznatih
sportista koji su svoju sportsku pripremu započeli veoma rano. Spuštanje granice u započinjanju treninga i
takmičenje u velikoj meri se odrazilo na međunarodne i nacionalne sportske organizacije.
Na primer, pre nekoliko decenija postojala je opšta saglasnost po pitanju toga da dečaci ne treba
da započnu dizanje tegova pre 14 godine. Međutim, opšta praksa danas u svetu je da školska deca
u uzrastu od 11 i manje godina učestvuju u međunarodnim takmičenjima u dizanju tegova. Svakako,
od specifične prirode svakog posla zavisi kada novajlije mogu da počnu sa treniranjem i koliko
dugo će trajati preliminarna priprema.
Osetljivi periodi u razvoju različitih motoričkih sposobnosti
Naučnici i sportski praktičari su primetili da se tokom određenih perioda života određene motoričke
sposobnosti lakše razvijaju nego u drugim. Ovi periodu nazivaju se “osetljivi periodi” i zasnivaju se na
sledećim f iziološkim činiocima:
prirodan razvoj f izičkih (motoričkih) sposobnosti i f izioloških f unkcija kod dece i omladine nije
ravnomeran. Osetljivi (senzitivni) periodi omogućavaju brzi napredak i najpovoljniji stepen razvoja
određenih sposobnosti
periodi ubrzanog i usporenog f izičkog razvoja ne odvijaju se istovremeno za sve sposobnosti. Neki
od njih nastupaju ranije a neki kasnije.

2. MIKROCIKLUSI
Mikrociklus je najkraći trenazni ciklus koji sadrži određen broj pojedinačnih treninga i traje nekoliko dana,
obično jednu nedelju. Razlog toga nije f iziološke već društvene prirode. Naime, sportisti izvesno vreme
troše na svoje obrazovanje koje usklađuju sa prof esionalnom aktivnošću, i prirodno, žele da provode
vikend sa porodicom i prijateljima. Ipak, trenažni kampovi omogućavaju obrazovanje kraćih i dužih
mikrociklusa. Postoji 6 tipova mikrociklusa: uvodni, sa opterećenjem, udarni, predtakmičarski,
takmičarski i oporavljajući.
Mikrociklus za održavanje specifične forme u ekipnim sportovima (takmičarski mikrociklus)
Za pripremu sportista u ekipnim sportovima u okviru sezone postoje veoma specif ični zahtevi u primeni blok
periodizacije u trenažnom konceptu. Sportska sezona u f udbalu traje 20-35 nedelja sa veoma ograničenom
mogucnošću uvođenja visokokoncentrisanih trenažnih blokova. Uobičajeno vreme između utakmica
neomogućava ef ikasan rad na više različitih trenažnih ciljeva, kao sto je metaboličko kondicioniranje,
maksimalna i eksplozivna snaga, prevencija povreda, tehničko-taktičke veštine, izdržljivost i aktivan
oporavak. Stoga prioritete treninga treba strogo odrediti i držati ih se.
Prvi mini blok (od ponedeljka do
petka) posvećen je uglavnom
razvoju sposobnosti snage koje su
specif ične za određeni sport,
odnosno razvijanju maksimalne i
eksplozivne snage kao
dominantnih trenažnih ciljeva. Mini
blok počinje treningom za aktivan
oporavak korišćenjem srednjeg ili malog nivoa opterećenja u vežbama za opštu
kondiciju.Dominantan trenažni cilj trebalo bi postići u 2 ključna treninga, koji se kombinuju sa
srednjim nivoom opterećenja u timskoj praksi (utorak uveče) i kondicionim treningom za
obnavljanje (sreda posle podne).
Drugi mini blok (od četvrtka do subote) usmeren je na ekipnu praksu specif ičnu za određeni sport i
neposrednu pripremu za predstojeću utakmicu. Ovaj blok obuhvata obavezne 2 mini timske prakse.
Kako organizovati mikrociklus
Proces stvaranja mikrociklusa može se predstaviti kao redosled izvođenja specif ičnih operacija. Ovo su
opšta pravila pravljenja mikrociklusa.
Prvo pravilo-prioritet ključnih treninga. Sadržaj i trenažni modalitet ključnih treninga određuju glavni
ef ekat i smer čitavog mikrociklusa.
Drugo pravilo-organizacija ključnih treninga. Pri strukturiranju treninga koji se izvode pre ili posle
ključnih treninga, treba imati u vidu njihov međusobni uticaj. Prethodni trening utiče na osetljivost
sportiste na razvojna opterećenja, dok naredni trening utiče na akumulaciju zamora i process
obnavljanja.
Treće pravilo-raspodela sredstava za obnavljanje. Sredstva za obnavljanje, odnosno obnavljajući
treninzi i vežbe (aerobne vežbe niskog intenziteta, istezanje, opuštanje, vežbe disanja) i postupci za
oporavak (masaža, sauna, hidro i f izioterapija) čine neizostavni deo trenažnog koncepta.

3. Četvrto pravilo-uvođenje radnih opterećenja i maksimalnih nivoa opterećenja. Obično se zbog
slobodnog dana kada sportista ne trenira smanjuje njegova spremnost za velika opterećenja. Stoga,
prvi trening u mikrociklusu ne treba da bude ključni.
Peto pravilo-praćenje treninga. Podaci koji su dobijeni posle izvođenja ključnih treninga najbolji su
pokazatelj trenutnog stanja sportiste, odnosno njegovih trenutnih postignuća (srčana f rekvencija,
koncentracija laktata u krvi, stepen doživljenog naprezanja itd)
Izvor: fudbalskitrening.com