JOAKIMINTERFEST 2014
•
1 gostou•282 visualizações
JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Mais procurados (19)
Destaque
Destaque (15)
Semelhante a JOAKIMINTERFEST 2014
Semelhante a JOAKIMINTERFEST 2014 (20)
JOAKIMINTERFEST 2014
- 1. JoakimInterFest 2014 Obrazloženje selektora Gledaju i celokupnu istoriju oveka, sa idejom da se nekako razume njegovo ponašanje – moramo do i do injenice da je glavno obeležje ukupnog postojanja ove društvene životinje – RAT! I to u svim oblicima – od onog što se naziva oružanim sukobom dve sukobljene sile, do onog svakodnevnog – u porodici, na radnom mestu, na ulici, u kafani, na pijaci... Rat nije samo trenutak sukoba – rat je i priprema rata – planiranje, prepariranje budu ih u esnika, podmi ivanje, lažno uve avanje razloga, prevara, kra a istine, podmetanje lažnih dokaza, medijska halabuka, zloupotreba ose anja, licemerje iz koristoljublja. Ratuju velike sile, male države, plemena, partije, vojske, gerile – ali, ratuju i porodice, ratuju sinovi i o evi, ratuju muževi i žene, ratuju bra a i sestre, ratuju državni službenici, ratuju radnici, ratuju kriminalci, ratuju tajkuni, ratuju pisci, ratuju politi ari, ratuju glumci, ratuju kriti ari, ratuju profesori... Rat u nama i oko nas je trajno stanje stvari – a pogotovo u društvima kao što je naše – u takozvanoj tranziciji – u vremenima kad se, evo ve etvrt veka, raspada nešto što je stvarano vekovima i gde se uz najgroznije ratovanje i prevare stvaraju dekadentne i neuspešne kneževine, spremne da se sutra raspadnu ili trajno predaju velikim silama, kao dodatni posed, i kad ljudi ostaju bez nade u praznini istorijskih turbulencija, napušteni i obezglavljeni. Zato smo, sastavljaju i repertoar ovogodišnjeg JoakimInterFesta, pokušali da prikažemo takvu sliku sveta, koja koliko–toliko, prikazuje neke aspekte tog trajnog, ali i sadašnjeg rata u nama i oko nas. Pokušali smo da predstavama koje ete videti – odgonetnemo mogu e uzroke, da pratimo razvoj i sagledamo neke oblike, tog fatalnog rata. Pored toga, pokušali smo da sastavimo repertoar od predstava nastalih na tekstovima vrsnih autora – kao što su Ronald Harvud, Ežen Jonesko, Henrik Ibzen, Tadeuš Svobo anek i drugih, u režiji reditelja sa iskustvom i renomeom – vide emo predstave Vladimira Mil ina, Dina Mustafi a, Nebojše Bradi a i poslednju predstavu našeg preminulog kolege, Primoža Beblera. Na festivalu e u estvovati, u konkurenciji za tradicionalne nagrade, pozorišta iz Nove Gorice, Banjaluke, Zenice, Tuzle, Virovitice, Beograda, Kikinde, Skoplja i Budimpešte. U današnjim teškim finansijskim uslovima, kragujeva ka publika vide e ponovo, jedan dobar festival zna ajnih predstava koje e joj ponuditi odgovore na potencijalna pitanja o društvu kome živimo, prikazati estetski uzbudljive scenske igre i uprili iti iskreno uživanje. - prema komediji Nikolaja Vasiljevi a Gogolja, u režiji Dražena Feren ine, u koprodukciji ć č ć č ć č ć ć ć č ć č č ć č ć ć ć ć č ć ć ć č č ć č ć č č č đ đ REVIZOR Kazališta Virovitica (Hrvatska) i Narodnog pozorišta Tuzla (BiH). Ova predstava otvori e ovogodišnji JoakimInterFest. Gogolj je po etak svega – po etak smeha i sarkazma, po etak društvene kritike, po etak groteske, po etak modernog i neuništivog pozorišta. U najpoznatijem delu – Revizor – Gogolj nas obaveštava o poznatim i skrivanim osobinama najgore mogu e birokratije koju svi mi dobro poznajemo. Nju pokušava da pobedi otvorenim i jasnim smehom – ona se toga najviše i plaši! Ovo temeljno delo moderne umetnosti izvela su dva pozorišta u odli no organizovanoj koprodukciji. Moderna režija – sa jasnim asocijacijama na savremeno stanje u nama i oko nas – svo licemerje, kukavi luk, prevare koje vidimo i koje i sami radimo – ... sve je to dobro prikazano i mi se glasno i od srca smejemo – kome drugom, do sebi i svojima u odli noj igri glumaca oba ansambla. Ova predstava otvori e ovogodišnji JoakimInterFest. ć č č č č č ć č č č ć 1
- 2. JoakimInterFest 2014 Gogolj je po etak svega – po etak smeha i sarkazma, po etak društvene kritike, po etak groteske, po etak modernog i neuništivog pozorišta. U najpoznatijem delu – Revizor – Gogolj nas obaveštava o poznatim i skrivanim osobinama najgore mogu e birokratije koju svi mi dobro poznajemo. Nju pokušava da pobedi otvorenim i jasnim smehom – ona se toga najviše i plaši! Ovo temeljno delo moderne umetnosti izvela su dva pozorišta u odli no organizovanoj koprodukciji. Moderna režija – sa jasnim asocijacijama na savremeno stanje u nama i oko nas – svo licemerje, kukavi luk, prevare koje vidimo i koje i sami radimo – ... sve je to dobro prikazano i mi se glasno i od srca smejemo – kome drugom, do sebi i svojima u odli noj igri glumaca oba ansambla. - prema dokumentarnom materijalu priredili – dramaturškinja Milena Depolo i reditelj Boban Skerli , produkcija Beogradsko dramsko pozorište. U relativno skromnoj i slaboj sezoni beogradskih pozorišta, izdvaja se iskrenoš u i odgovornoš u, visokim umetni kim dometom, ova predstava o dubokim vodama tragedije u porodici. U predstavi glumice igraju žene koje su osu ene na dugogodišnju robiju zato što su – kad više nisu mogle da izdrže – ubile svoje muževe ili ljubavnike koji su ih pre toga godinama maltretirali – fizi ki i psihi ki. Njihove istinite pri e su potresne, ali u pozorišnom aranžmanu – ne samo razumljive, nego i umetni ki osvetljene, tako da mrak poraza života, u ovom pri ama ne zvu i mu no, nego estetski uzdignuto i osveš uju e. Predstava Trpele pobednik je nekoliko festivala na kojima je u estvovala. - Henrika Ibzena, u režiji Nebojše Bradi a – produkcija Narodno pozorište Republike Srpske (Banjaluka). Ovim tekstom autor je svojevremeno, izazvao pravu buru u društvu – prikazao je slobodnu ženu koja, iako udata, još i majka, odlu uje da napusti brak za koji se uverila da je baziran na licemerju i poniženju. U ovoj drami na najdublji na in se preispituje tradicionalna zajednica muškarca i žene u društvu koje podržava trajno stanje rata polova. Reditelj Nebojša Bradi , preciznim i pronicljivim itanjem teksta i veštim radom sa nadahnutim ansamblom, iskoristio je sve mogu nosti ovog složenog dela i približio nam ga – postavio je nas, sada i ovde – u ponu enu situaciju teških odluka i moralnih dilema. Banjalu ki glumci doživeli su ovaj komad savremeno i izražajno. - po delu Ežena Joneska, u režiji Snežane Triši – produkcija Narodno pozorište Kikinda.Ako je neko poznavao nali je ljudske jedinke u društvu i ako je neko č č č č č ć č č č ć ć ć č č č č č č č č ć ć č ć č č ć č ć č ć č TRPELE LUTKINA KU A (NORA) NOSOROG đ đ Ć našao pozorišnu formu da se tome kriti ki nasmeje – to je svakako Ežen Jonesko, protomajstor pozorišta apsurda. U Nosorogu, Jonesko pri a pri u o malogra aninu koji odlu uje – ili da prihvati silu i postane fašista, ili da se donkihotski protiv te strašne sile bori. Ova pri a je uvek aktuelna, a forma duhovite i jezive groteske – sa ogromnom figurom nosoroga koji provali u mirnu malogra ansku atmosferu i napravi pravi haos, teror i poraz duha i morala – daje mogu nosti pozorištu da se razigra. Vrlo interesantnu predstavu napravila je mlada rediteljka Snežana Triši , sa vrlo pouzdanim i angažovanim ansamblom, malog ali ambicioznog, Narodnog pozorišta Kikinda – gde se vodi ra una o svakoj novoj premijeri i gde se publika pažljivo i s poštovanjem, vaspitava od detinjstva. - prema delu mlade hrvatske autorke, Nine Mitrovi , u režiji Primoža Beblera – produkcija Slovensko narodno gledališ e Nova Gorica. Ve ni je sukob sinova i o eva – tako je ak i u životinjskom svetu – izgleda, nismo daleko odmakli. U ovom delu za dva glumca – otac je bolestan od teške bolesti, ali i dalje tvrd i autoritarno zatvoren u odnosima sa okolinom – zato ga sin ve godinama ne pose uje. Kada odlu i da ga bolesnog, ipak vidi, na sceni se razvije pravi porodi ni rat. Vra aju se se anja, preti se osvetom, preispituje se moralnost, podme u se intrige, vre a se slabiji, veli a se jednozna na snaga odlu ivanja... Sve to na fonu možda poslednjeg susreta, pred skoru smrt oca. Glumci su ovu predstavu prihvatili duboko, a poznati slovena ki glumac Bine Matoh, u ulozi Oca, njome slavi jubilej i odlazi u penziju. Nažalost, reditelj Primož Bebler, poznat i kragujeva koj publici, preminuo je u no i premijere – 21. novembra 2013. Ovo igranje na JoakimInterFestu bi e i iskreni omaž ovom velikom umetniku i oveku. - Tadeuša Svobodjaneka, u režiji Vladimira Mil ina, produkcija Teatra za deca i mladinci, Skoplje (Makedonija) – pravi je primer sveukupnog pojma rata. Rat – onaj svetski, u centru je zbivanja – ali glavni rat je u jednom razredu, u koji idu deca jednog gradi a (pola od njih su Jevreji, a polovina su Poljaci). Pisac prati ovaj razred od osnovne škole do zrelih godina – prati sve promene, koje se doga aju u njihovom odnosu. Prikazuje mržnje i ljubavi, silovanja, ubistva, potkazivanja vlastima, odvo enja u logore, prikazuje krivicu i grižu savesti... Ceo jedan svet je u ovom komadu, a najbolji makedonski reditelj i profesor skoro svim tamošnjim glumcima, Vladimir Mi in, uspeo je da sa nadahnutim i sr anim ansamblom razli itih generacija sklopi maestralnu, tragi nu, scensku simfoniju rata i patnje – tragike ljudskog postojanja. č č č č č ć ć č ć č č č č ć ć č č ć ć ć č č č č č ć ć č č ć č č č č đ đ đ đ đ SUSRET NAŠ RAZRED 2
- 3. 3 MAJSTOR - Ronald Harvud, reditelj Dino Mustafi – Bosansko narodno pozorište (Zenica). Rat je u Bosni i Hercegovini ostavio tragi ne traume koje e se teško ikad izle iti. Svaka misao u toj zemlji, vezana je za neko lice rata. Ronald Harvud, jedan od najve ih savremenih dramskih pisaca, u svom delu Majstor podse a nas šta je to krivica, za masovni zlo in iz II svetskog rata koji ne zastareva. Našao je jednog bivšeg esesovca koji se pritajio u Britaniji i kao hauzmajstor živeo miran život godinama. Kad su ga ipak otkrili, pokušao je da porekne svoju krivicu – izgleda da je zaista zaboravio da je to bio zaista on koji je ubijao nevine Jevreje da bi ispunio radni zadatak smrti! Najzna ajniji bosansko-hecegova ki reditelj Dino Mustafi napravio je predstavu punu asocijacija na naše ratovanje i ubijanje, a Veliki glumac Miralem Zub evi , odigrao je šekspirovski ovog nesre nog, masovnog ubicu na su enju – kako pred javnoš u, tako i pred sopstvenom savesti. ć č ć č ć ć č č č ć č ć ć ć đ Ve eras na repertoaruč Scena Joakim Vuji , utorak 7. oktobar 20.00 Kazalište Virovitica / Narodno pozorišteTuzla Nikolaj Vasiljevi Gogolj Reditelj: Dražen Feren ina Prevod: Želimir Boškov Dramaturg:Ana Proli Lektor:Tomislav Pintari Scenograf: OsmanArslanagi Kostimograf:Adisa Vatreš Kompozitor: Mate Matiši Svetlo: Damir Gvoji Igraju: Mijo Pavelko, Adnan Omerovi , Mladen Kova i , Blanka Bart, Elvira Aljuki , Siniša Udovi i , Nenad Tomi , Igor Golub, Elvis Jahi , Draško Zidar, Nermin Omi ,Antun Vrbenski, Nedim Malko evi ,Aleksandra Demše Mažoretkinje: Katarina Mihaljevi , Maja Blaži evi , Martina Blaži evi , Anamrija Živkovi , Nives Cabunac, Kristina Bar anac,Tina Majceni O predstavi: Vjerojatno najpoznatija komedija Nikolaja Vasiljevi a Gogolja, u ovom slu aju postavljena u koprodukciji Kazališta Virovitica s Narodnim pozorištem iz Tuzle i režiji Dražena Feren ine, u prethodnoj je kazališnoj sezoni ve dospjela osvojiti publiku i kritiku. Vizualno primamljiva ć č č ć ć ć ć ć ć č ć ć č ć ć ć ć č ć ć č ć č ć ć č ć č č č ć REVIZOR Predstava u ast nagra enih adaptacija delova nekoliko tekstova Branislava Nuši a – Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana Tomi – produkcija Pozorište Timo ke krajine „Zoran Radmilovi ” (Zaje ar). Hrabrim i pronicljivim pogledom na Nuši eve likove i situacije, dvoje mladih autora uspelo je da sastavi živu i kriti ki intoniranu, savremenu sliku naših naravi – u politici, u porodici, u ve nom ratu za prestiž, u niskim udarcima koristoljublja... i da, u formi razigranog, prili no bizarnog, modernog kabarea, dokaže da se, nažalost, od Nuši a do danas, ništa nije promenilo... u našem društvu, ali ni u nama – ostali smo prokleto isti!... Smešni, bezobrazni, opaki, ali veseli i zabavni. Selektor Festivala GORAN CVETKOVI – Beograd, 24. jul 2014. č ć ć č ć č ć č č č ć Ć đ KABARE NUŠI -Ć predstava svoje je ishodište pronašla u eklekti nom spoju dva razli ita gluma ka stila i temperamenta te izmjenama grotesknih portreta maestralno napisanih likova proizašlih iz pera ovog velikog komediografa. Suvremena kazališna publika tako je imala priliku ponovno se suo iti s problemom malogra anske površnosti i prizemnosti koje je Gogolj svojedobno bespoštedno ismijao izredavši itavu paletu tipova proizašlih iz ruske svakodnevice 19. stolje a. Nezaobilazan za udni efekt po kojem tako dobro pamtimo klasike ruske književnosti, kao i op epoznati „smijeh kroz suze“ ovdje su se udružili kako bi publiku, usred zabave i užitka, još jednom podsjetili na injenicu da, naposljetku, isti taj užitak proizlazi upravo iz podsvjesne poistovje enosti gledatelja s gledanim. Ta Gogoljeva drskost, dokazuje Revizor, aktuelna je i provokativna danas koliko i u vrijeme carske Rusije, a nepovjerljivima ostaje tek prisustvovati jednoj od izvedbi viroviti ko-tuzlanskog kazališnog hita i uvjeriti se u istinitost navedenih tvrdnji. č č č č č ć č ć č ć č đ JoakimInterFest 2014
- 4. JoakimInterFest 2014 Deveti JoakimInterFest , od 7. do 14. oktobra Scena Joakim Vuji , utorak 7. oktobar - 20 sati - Kazalište Virovitica/Narodno pozorište Tuzla, prema komediji Nikolaja Vasiljevi a Gogolja, u režiji Dražena Feren ine Scena Joakim Vuji , sreda 8. oktobar - 20 sati - produkcija Beogradsko dramsko pozorište, prema dokumentarnom materijalu priredili – dramaturškinja Milena Depolo i reditelj Boban Skerli Scena Joakim Vuji , etvrtak 9. oktobar - 20 sati - produkcija Narodno pozorište Republike Srpske BanjalukaHenrik Ibzen, u režiji Nebojše Bradi a Scena Joakim Vuji , petak 10. oktobar - 20 sati - produkcija Narodno pozorište Kikinda, po delu Ežena Joneska, u režiji SnežaneTriši Scena Joakim Vuji , subota 11. oktobar - 20 sati - produkcija Slovensko narodno gledališ e Nova Gorica, prema delu hrvatske autorke Nine Mitrovi , u režiji Primoža Beblera Scena Joakim Vuji , nedelja 12. oktobar - 20 sati - produkcija Teatra za deca i mladinci, Skoplje,Tadeuš Svobodjanek, u režiji Vladimira Mil ina Scena Joakim Vuji , ponedeljak 13. oktobar - 20 sati - Bosansko narodno pozorište Zenica, Ronald Harvud, reditelj Dino Mustafi Scena Joakim Vuji , utorak 14. oktobar - 20 sati Predstava u ast nagra enih - produkcija Pozorište Timo ke krajine „Zoran Radmilovi ” Zaje ar, adaptacija tekstova Branislava Nuši a Dimitrije Kokanov i rediteljka Jovana Tomi Prate i program Festivala Galerija Joakim, utorak 7. oktobar 19 sati i 30 minuta , Izložba grafika prof. dr Slobodana Bate Nedeljkovi a. Mala scena LjubaTadi etvrtak 9.oktobar u 18.00 sati Promocija monografije „ADEM EJVAN”, autora Slavka Podgoreleca Mala scena LjubaTadi , petak 10. oktobar u 18 sati Promocija romana Marka Sosi a , (u saradnji sa izdava kom ku om „Arhipelag”) Mala scena LjubaTadi , subota 11. oktobar 18 sati Projekcija i razgovor o dokumentarnom filmu , autora Boška Savkovi a Selektor: Goran Cvetkovi RAT U NAMAI OKO NAS REVIZOR TRPELE LUTKINA KU A (NORA) NOSOROG SUSRET NAŠ RAZRED MAJSTOR KABARE NUŠI „LEGENDE I MITOVI ANTI KOG TEATRA” „BALERINA, BALERINA” „BOG DA PROSTI” ć č č ć ć ć č ć ć ć ć č ć ć č ć ć ć č č ć č ć ć ć ć ć č Ć ć č č ć ć ć ć Ć Ć Č đ Žiri: Zlatko Pakovi , pozorišni kriti ar i dramski pisac iz Beograda Marko Sosi , slovena ki pisac i reditelj Isidora Rajkovi , glumica kragujeva kogTeatra Voditelj okruglog stola: Goran Cvetkovi , pozorišni kriti ar Vizuelni identitet Festivala: Marija Gavrilovi Urednik štampanih izdanja: JIF Zoran Miši ć č č č ć č ć č ć ć Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za režiju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada Prijatelj teatra 4