JOAKIMINTERFEST 2015 10th International Theatre Festival 10. Međunarodni pozorišni festival JoakimInterFest will be from the 7th till the 15th of October in the Knjaževsko-srpski teatar from City of Kragujevac. The Festival is named after Joakim Vujic (1772-1847), First Serbian Court Theater Director in Kragujevac 1835/36. Knjaževsko-srpski teatar the regular host of Festival, and sponsor City of Kragujevac.

1. Dan prvi - Otvaranje
“KAINOV OŽILJAK” – VREME TIŠINE, NAJOPASNIJE VREME
Po tradiciji, i Deseti me unarodni pozorišni festival JoakimInterFest otvoren je izložbom kao pratećim programom manifestacije u
Galeriji „Joakim”. Izbor plakta sa prethodnih devet festivala sačinio je slikar Milivoje Štulović, umetnički rukovodilac galerije.
Poželevši svima dobrodošlicu Štulović je istakao:
- Drago mi je što večeras otvaramo izložbu koja svojim izborom govori o prethodnim festivalima. Misija ove galerije je takva da
prezentuje plakat ali i ostale vizuelne i likovne segmente pozorišne umetnosti poput scenografije, kostimografije, maski..., naglasio
je on.
Kao domaćin festivala i Teatra dobrodošlicu gostima i publici je poželeo i direktor kragujevačkog pozorišta mr Vojo Lučić.
- Izložba kojom otvaramo festival je uvertira u ono najvažnije što nas tek očekuje – takmičarski repertoar desetog festivala
JoakimInterFesta. Ovaj izbor izloženih plakata je samo mali prikaz onoga što smo na prethodnih devet festivala imalia prilike da
pogledamo. Prisetili smo se nekih uspešnih i nagra ivanih predstava igranih na našoj sceni i videli da su, zaista ovaj festival i ovo
pozorište uspeli da „naparve” i „iznesu” jednu me unarodnu smotru u pravom smislu te reči, rekao je Lučić i poželeo svima na
festivalu da uživaju u predstavama koije slede.
Voditeljka svečanog otvaranja festivala glumica Jasmina Dimitrijević podsetila je da smo do sada na ovoj me unarodnoj smotri imali
prilke da pogledamo predstave iz 26 zemalja u kojima je učestvovalo preko 600 glumaca i koje je na scenu „postavilo” 70 reditelja.
Selektor festivala Željko Jovanović, pozorišni kritilčar na otvaranju naglasio je da cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta

2. Selektor festivala Željko Jovanović, pozorišni kritilčar na otvaranju
naglasio je da cilj ovogodišnjeg JoakimInterFesta da sagledava i postavlja pitanja da li postoje nove forme i da li su se one pojavile
u novom čitanju klasičnih i već poznatih komada kao i kako one danas „zvuče” na ovom našem dinamičnom prostoru.
- Cilj je i da se zapitamo jesmo li ispričali neke nove priče, da li one uopšte postoje, možemo li ih prepoznati i kako da ne pogrešimo,
i ne previdimo nešto što će jednog dana možda biti označeno kao Novo.
Ovaj festival, koji se održava u slavu večnog Joakima Vujića, ima za
cilj da u retkoj pozorišnoj šumi, koja je iz sezone u sezonu sve re a,
potražimo novi pogled na svet i učinimo nešto danas, po čemu će
nas pamtiti sutra.
Dame i gospodo – nekaa nam je, i celom svetu sa srećom.
Ispred Skupštine grada 10. JoakimInterFest otvorio je Boris
Kovačević, član Gradskog veća za vanprivredne delatnosti
- Knjaževsko srpski teatar jubilarni, deseti put organizuje
JoakimInterFest, gradKragujevac ga je podržao i ponoisni smo na to.
Kao što smo i ponosni na bogatu istoriju i tradiciju našeg grada u
kojem su osnovane i začete mnoge prve ustanove i instituicije u
modernoj Srbiji. Bogata prošlost i tradicija u budućnosti nas
obavezuje da nastavimo da negujemo ovako kvalitetne i prestne
sadržaje poput ovog festivala i njegovog, ne samo umetničkog, već i
društveno angažovanog repertoara. I Teatar i grad će dati sve od
sebe da i u buduće ova smotra bude što bogatija i raznovrsnija.
Naše, prvo srpsko pozorište čuva kvalitet i održava renome jednog
ovakvog festivala. Publika svake godine od njega, opravdano ima
sve veća očekivanja ali i idealnu priliku da na našoj sceni „odmeri”
šta se zbiva u pozorišnom životu regiona i ovog dela sveta, a po
pitanju problema koji sve nas tište, naglasio je Kovačević, dodavši
da i sam naziv ovogodišnje smotre „Vreme tišine” nudi obilje tema za
razmišljanje i promišljanje i provocira na teme vremena izme u dva
sukoba, vremena ćutanja, vremena preispitivanja, vremena
razmišljanja i nadamo se konačno i – vremena delovanja.
Po njemu ovaj festival pokušaće da svojim repertoarom da neke
odgovore na ova izuzetno aktuelna društvena i istorijska pitanja.
Time je 10 JoakimInterFest i zvanično bio otvoren.
Na festivalskom, takmičarskom repertoaru prve večeri je bila
predstava „Kainov ožiljak”, ra ena po istoimenom romanu Vladimira
Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića, u izvo enju Šabačkog pozorišta
a čiju dramatizaciju „potpisuje” Spasoje Ž. Milovanović.
Pčetkom godine, povodom obeležavanja 175 godina postojanja
pozorišta u Šapcu (naj)šira publika je imala prilike da pogleda ovaj
komad u direktnom prenosu Javnog servisa.
Glumac Vladimir Milojević koji u „Ožiljku” tumači lik Iva Andrića
poredi prednosti i mane televizijskog i scenskog prikaza.
- To su dva potpuno različita utiska. Gledaoci su poredili televizijski prenos a potom i predstavu kada su je pogledali u pozorištu.
Razlika je u samom doživaljaju komada. Nekom je on bio mnogo jači na TV-u gde su: kadrovi, totali, i prednost kamere, dok je pak,
drugima, on bolje „legao” na pozorišnoj sceni, ceni on.
Po njemu se ovaj komad idealno tematski ukalapa u selekciju pod nazivom „Vreme tišine”.

3. -
Predstava se dešava se u Berlinu uoči i na samom početku Drugog svetskog rata. Andrić je poslanik u glavnim gradu Trećeg rajha, i
neprijatno, mu je jer je zbog dužnosti morao da prisustvovao potpisivanju Trojnog pakta. To je to vreme, do napada Nemačke na
Poljsku, baš vreme tišine, kada su saveznici bili veoma oprezni i puštali Hitlera i Nemce da rade šta hoće. Dosta se ćutalo, i
previše.A, sa druge strane se tačno znalo šta se dešava u Nemačkoj i kojii kakvi su im planovi.To je spoj komada sa današnjim
vremenom. Tu je i deo u romanu i komadu koji se bavi Andrićevim angažovanjem da spase svoje prijatelje Jevreje intelektualce koji
su zarobljeni u Krakovu. U tom svom pokušaju on svuda nailazi ne samo svuda na zid ćutanja već dobija i dobronamerne,
prijateljske savete iz svog najbližeg okruženja da to batali i ne „bavi se time”. I to je kopča sa našom današnjicom, tvrdi Milojević.
Glumac i upravnik Šabačkog pozorišta Zoran Karajić (protagonista rola Zapisničara i Albreta Ditriha) već mnogoputa je u raznim
„ulogama” gostovao i učestvovao na kragujevačkom Festivalu.
- Veoma mi je drago, i velika nam je čast što baš naše, Šabačko pozorište otvara ovu smotru. Znam kada, kako i zbog čega je
nastao ovaj festival. Uvek sam bio uz njega. I kada je imao „krize”, kao i svaki festival uostalom. To je poput „živog organizma”.
Održao se, što je važno jer je po meni InterFest jako bitan za Srbiju. Neki tvrde da je kod nas u zemlji previše festivala. Ako ih ima
mnogo koji su loši, zar zbog toga treba pogasiti one koji su dobri kao i ovaj. Naravno da ne. Baš sa radošću kao ansambl dolazimo
da otvorimo JoakimInterFest, ne libi se da „prizna” Karajić.
Iskusan scenski vuk, poput njega ne tako e ne propušta da napravi pore enje utisaka koji publika i gledaoci imaju prilikom
televizijskog i pozorišnog „gledanja” predstave.
- Zanimljivo je pitanje ta razlika izme u televizijskog prenosa i žive glumačke reči direktno sa scene. Po meni – razlika je ogromna,
jer se ova predstava igra u potpuno praznom prostoru, koji je do samog kraja scene sasvim ogoljen. Ta praznina je suština
predstave koju televizija uz sve svoje kamere i tehnikalije nije u stanju da dočara. Prilikom „krupnjaka” neophodnih za kadriranje na
televiziji taj ukupan odnos prostora, koji je najvažniji je „zagubljen”, smatra on.
Po Karajiću koncept selektora Festivala Jovanovića je odličan.
- Ovo je baš takvo vreme – zatišja pred buru. U njemu se mi „pronalazimo” sa predstavom „Kainov ožiljak”. Vreme pred napad na
Poljsku, anšlus Austrije i okupaciju Jugoslavije je slično današnjem. Potpuni muk. Govorili su nekada naši stari da je vreme pred
borbu, pre početka bitke zlokobno tiho i „nemo”. Ni ptica se ne čuje. Vreme tišine je opasno vreme, možda najopasnije. I naš svet je
nastao Velikim praskom, a pre toga je bila tišina, podseća Karajić.
Festivalska publika je velikim i dugim aplauzom „ispratila” predstavu o Andrićevim dilomatskim danima u uzavrelom predratnom i
ratnom Berlinu.
Voditeljka razgovora za okruglim stolom Marija Soldatović, dramaturg Knjaževsko-srpskog teatra otvorila je prvu sesiju okruglih
stolova na Velikoj sceni Teatra pohvalom ansambla za kompaktnu i preciznu kolektivnu igru a nije propustila da komplimente podeli
i za rad kostimografkinje Jelene Stokuće i veoma bitan segment predstave – scenski pokret Petra Pjera Rajkovića.
- Ovaj zanimljiv roman, pa potom i šabačka predstava pobudili su pažnju našeg gledališta. Očigledno je da Andićeva misija u
Berlinu i danas raspaljuje maštu gledalaca, kao i njegovo traumatično „iskustvo” u Berlinu, koje je, kako ovde vidimo urodilo jednim
od njegovih najpoznatijih dela „Prokletom avlijom” koja je ušla u svetsku literarnu baštinu, zaključila je ona.
Po njoj delo „Kainov ožiljak” nijelako štivo za dramatizaciju koju je, kako ona smatra uspešno i porecizno realizovao Spasoje Ž.
Milovanović.
- Pjer Rajković je dobrim i krajnje stilizovanim scenskim pokretom sjajno prikazao tu borbu izme u dobra i zla koja se pred našim
očima odvija u neprestanom pokretu u ovoj krajnje estetskoj i tačnoj predstavi u kojoj se na začudan način mešaju istorijske
činjenice i fikcija, zaključila je Marija Soldatović. Sa njenimimpresijama kao voditelja složili su se i svi prisutni na prvim razgovorima
10. JoakimInterFesta.

4. HRONIKA JOAKIMINTERFESTA
Turbulentna vremena u kojima jesmo navedu me na pitanje kako opstaju festivali? Stara je priča da za kulturu para
nema a tek za takve skupe manifestacije i da ne govorimo. Dočekati, ugostiti, ispratiti učesnike pozorišnih predstava
makar i sa dva glumca nije lako ni jeftino! Kragujevac to cini već deset godina! Istini za volju ovog puta na
regionalnom nivou ali opstaje! A zašto ne i tako? Nemamo više česte prilike da vidimo šta to i kako naši susedi rade
kako pozorišno razmišljaju pa je ovo odlična prilika. Ovaj deseti J
oakimInterFest nije obavijen glamurom mada će scenom
domaćina prošetati neke zvezde našeg glumišta onako kako su zamislili neki od vrhunskih reditelja koji ovde
odmeravaju snage sa onima čiji rad baš i ne poznajemo najbolje. Sve pod sloganom Vreme tišine. Mogu to da
shvatim kao vreme provedeno u pozorišnoj sali u gledanju predstave u tišini koju svakako ne bi trebalo da prekida
zvuk mobilnih telefona! Nekako mi je zafalilo ono upozorenje pre predstave: „Molimo vas da isključite mobilne” jer to
uvek upali. Gase se telefoni u poslednjem trenutku! Svi smo korisnici istih aparata ali kad bi publika znala koliko
zvonjava utiče na koncentraciju glumaca gasila bi iste pre ulaska u zgradu pozorišta. Apelujem isključujte mobilne,
opominjite one koji sede pored vas da to isto učine! Uostalom krenuli ste u hram Talije dakle sat sat i po ili dva
odvojili ste sebe od spoljašnjeg sveta, rekli ste to familiji I nema komunikacije! Glumci su osetljivi Sire! A nije ni lepo!
Tu smo da osam dana slavimo pozorište, ono sto nam donosi magiju, reč pokret, svetlo kostim, masku. Poštujmo i
domaćina koji nam je to omogućio - GRAD KRAGUJEVAC!
M. Knežević, urednik Radio Beograda 2

5. Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, četvrtak 8. oktobar 20.00
Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka
Aleksandar Popović
MREŠĆENJE ŠARANA
Režija i adaptacija: Egon Savin
Scenografija: Egon Savin
Realizacija scenografije: Dragana Purković Macan
Kostimografija: Jelena Stokuća
Lektor: Radovan Knežević
Asistent kostimografa: Jelena Vidović
Asistent reditelja: Belinda Božičković
Uloge:
Borko Gracin, profesor: Željko Stjepanović
Mica, njegova žena: Anja Ilić
Laza Paunov, zastavnik: Boris Šavija
Kum Sveta Milosavljević, gospodin: Aleksandar Stojković
Kumić Mita, njegov sin: Zlatan Vidović
Bosa Katanić, profesorka: Nikolina Jelisavac
Vasa Vučurović, kapetan: Branko Janković
Gospava, njegova žena: Sandra Ljubojević
Četnički vojvoda, sveštenik: Ognjen Kopuz
Agenti Udbe: Rok Radiša, Bojan Kolopić