Opšta prezentacija iz sociologije na temu masovnih medija.

1. Масовни медији
Емилија Гњатовић 153/15
Технолошко-металуршки
факултет, Универзитета у Београду
2015

2. 1.Увод
• Масовни медији су појам који је ушао у
употребу 1920-их година са појавом радија,
штампе и касније ТВ-а. Под њима се
подразумјевају сви медији који су
дизајнирани тако да их “конзумира” широка
публика, за коју се сматра да имају
заједнички интерес. Масовни медији су
уједно и подскуп једног ширег појма, масовне
комуникације.

3. • Данас се у масовне медије убрајају штампа,
радио, ТВ, музика и видео записи, филм,
штампани медији, интернет и компјутерски
софтвер.

4. 2.Комуникација
• Комуницирање је, дакле, преношење
информација међу људима помоћу знакова,
посредством медија који подразумева канале
и средства преношења (технички,
симболички и семантички аспект).
• Људи не комуницирај да би задовољили неку
жељу, него да би обзнанили своју жељу и
саопштили своју намеру.

5. 2.1.Дневне новине
• Када је реч о дневним новинама треба се
подсетити да у свом савременом облику оне
воде порекло од памфлета и летака који су
штампани и дељени у 18. Веку. Новине су
постале дневне и стекле хиљаде и милионе
читалаца, тек крајем 19. века.

6. • Електронска комуникација вероватно ће још
више утицати на тираж дневних листова.
Вести су сада доступне он-лине скоро
истовремено са одвијањем догађаја и стално
се ажурирају током дана. Многи дневни
листови доступни су бесплатно на интернету,
али и у штампаном облику.

7. 2.2.Интернет
• Интернет је светски систем умрежених
рачунарских мрежа који је трансформисао
начин на који функционишу комуникациони
системи.
• Мрежно новинарство ствара медијски
садржај, поседује засебну технолошку
структуру, повезано је са већ конституисаним
медијским институцијама, има своје кодексе
за рад и преноси информације у различитим
формама до масовне публике.

8. 2.3.Телевизија
• Телевизија је телекомуникацијски систем за
емитовање и примање
покретних слика и звука са великих даљина.
• Данас практично свако домаћинство поседује
телевизор. У Великој Британији, телевизор је
просечно укључен између пет и шест сати
дневно. Ситуација је слична у осталим
западноевропским земљама, а у нашој земљи је и
много лошија јер је гледаност телевизије,
посебно забавних и спортских програма, постала
готово опсесивна. Десетине милиона сати
грађани Србије проведу испред ТВ екрана.

9. 3.Глобализација масовних медија
• Медији су последњих десетак година
попримили глобални карактер.
• Поред транснационалних медијских
компанија, које су најчешће спомињани
узрок глобализације медија, убрајају се још:
економски интерес, развој информатичко-
телекомуникацијске технологије, новинске
агенције, либерализација радиодифузне
законске регулативе, дерегулација медија и
концентрација медија.

10. • Захваљујући глобализацији и моћи
интернета, људи су, од Каракаса до Каира, у
стању да слушају исту популарну музику и
вести и гледају исте филмове и телевизијске
програме.

11. 4.Утицај масовних медија
4.1.Утицај телевизије:
• Бројна истраживања која су вршена у покушају
да се процени степен дејства телевизије на људе
дају веома занимљиве резултате. Највећи број
таквих студија односио се на децу, што је
потпуно природно ако се има у виду време која
она проведу пред телевизором и последице које
то може имати по њихову социјализацију, па и на
опште, а не само ментално здравље.
• Гиденс посебно издваја две теме истраживања
утицаја телевизије:
▫ Утицај на степен насиља и криминала у друштву и
▫ Природе телевизијсих вести.

12. 4.2.Утицај интернета:
• Интернет и глобализација су уско повезани.
Ову повезаност карактеришу крајности, јер, у
зависности од гледишта, она се може
сматрати благословом, али и најавом
пропасти.
• Друштвене мреже су у последње време
створиле јак утицај на масовну поплацију,
нарочито на омладину.

13. 5.Теорије о медијима
• Теорије о медијима имају релативно кратку историју
и мало представника.
• По мишљењу канађанина Маршала Меклуана,
„медиј је порука“.
• Франкфуртска школа и њен најпознатији
представник Јирген Хабермас анализирални су
развој медија пратећи појаву „јавне сфере“.
• Веома велики утицај на савремену теорију медија
извршиоо је француски теоретичар Жан Бодријар.
• Хиперреалност- та реалност је виртуелна,
нестварна, јер се заснива на суделовању у машти и
боравку у графичким и аудитивним световима који
су узајамно експресивни.

14. • Ноам Чомски сматра да медији служе
функцији пропаганде и да западни медији
чине један од најстрашнијих система
пропаганде коју је свет икада видео. Чомски с
правом указује на огромне могућности медија
да манипулишу масама људи, а да оне тога
нису свесне, већ дају свој прећутни
пристанак.
• Посебно велику улогу имају тзв. „спин
доктори“.

15. Хвала на пажњи!