SOPAS UZOR tema 2 RONILAČKA OPREMA

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. T2. RONILAČKA OPREMA
• Ponavljanje i sistematizacija ranije stečenih
znanja
• Suva ronilačka odela (namena, održavanje,
čuvanje, vrste, izbor, upotreba)
• Ronilački kompresor (namena, vrste, rukovanje,
obaveze rukovaoca)

4. PODELA RONILAČKE OPREME SA FIZIOLOŠKOG STANOVIŠTA
Aparati i sredstva za ronjenje u kojima vlada normalan pritisak (čvrsti
skafander; batiskaf; posmatračka komora i podmornica). Ronilac ili posada u
ovoj opremi nalaze se pod normalnim pritiskom (1 bar / atmosfera) dok se
regeneracija atmosfere vrši dodavanjem kiseonika i apsorpcijom ugljen-
dioksida.
Aparati i sredstva za ronjenje u kojima se diše pod povišenim pritiskom
( Laka autonomna ronilačka oprema - LARO na vazduh, kiseonik ili gasne
mešavine; meki skafander i nargile )

5. Čvrsti skafander je predviđen za obavljanje lakših podvodnih
radova i posmatranje na velikim dubinama u kojima je nemoguće
duže roniti u klasičnoj ili autonomnoj opremi. Izrađuje se od čeličnih
segmenata sferičnog oblika međusobno spojenih varenjem i
vodonepropusnih zglobova

7. Posmatračka komora je predviđena za podvodno posmatranje prilikom
izvođenja podvodnih radova, pretraživanje kada se traže potonuli objekti ili za
naučno istraživačke aktivnosti. Ima oblik nepravilnog na vrhu proširenog cilindra
na čijem su obodu postavljena staklena okna za posmatranje.
Batiskaf je sličan podmornici. Od podmornice se razlikuje po slabijoj
pokretljivosti, malim dimenzijama i sposobnosti zaranjanja na mnogo veće
dubine. Prvenstveno je namenjen naučno istraživačkim aktivnostima na velikim
dubinama. U batiskafu se mogu smestiti 2-3 osobe i ima manju mogućnost
autnomnog kretanja. Batiskaf Trst (Trieste) postigao je najveću poznatu dubinu
od 10916 metara, 25. januara 1960. godine u Marijanskoj brazdi.

10. Aparati i sredstva za ronjenje u kojima se diše pod povišenim pritiskom
Meki skafander: Sastoji se od
mekog (elastičnog) kombinezona i
čvrste kacige sa prsnim oklopom.
Kombinezon se izrađuje od čvrstog
gumiranog platna i pokriva celog
ronioca izuzev šaka i glave. Kaciga
se hermetički spaja sa
kombinezonom preko prsnog
oklopa, a spoj se osigurava
sigurnosnom maticom.. Vazduh se u
kacigu doprema preko cevi sa
površine preko dovodnog
nepovratnog ventila.

12. Full-face maska pokriva celo lice ronioca iima nekoliko funkcija:.omogućuje
da ronilac jasno vidi pod vodom, zaštitu od hladnoće i zagađenih voda I
omogućuje roniou komuniciranje sa površinskom podrškom

14. Nargile su varijanta ronilačkog aparata gde se ronilac snabdeva vazduhom
sa površine preko modifikovanog hidrostatskog regulatora.
Mala težina i jednostavnost omogućavaju lakše kretanje pod vodom u
odnosu na meki skafander, a snabdevanje disajnim medijom sa površine
osigurava neograničenu autonomiju

15. Autonomno ronjenje sa
gasnim mešavinama: Aparati
zatvorenog, poluzatvorenog ili
otvorenog kruga disanja)
namenjeni su za ronjenje na
velikim dubinama u
profesionalnom ronjenju ili za
ronjenje u vojne svrhe. Kao
medij za disanje koriste se
različite gasne mešavine usled
čega ronilac može otići dublje,
produžiti boravak na dnu i
skratiti dekompresionu
proceduru.

17. Aparati zatvorenog kruga disanja
Reč je o ronilačkim aparatima koji
funkcionišu na kružnom, regenerativnom
principu pri čemu se odstranjuje ugljen
dioksid
Aparati polu zatvorenog kruga disanja
funkcionišu tako što se jedan deo
izdahnute gasne mešavine regeneriše i
ponovo vraća na udah, a drugi deo se
ispušta u okolinu. Ovo je moguće
zahvaljujući većem minutnom doziranju
nego kod aparata zatvorenog kruga
disanja.

18. CO2 Absorbent

20. MODERN REBREATHERS
Closed-circuit O2:
Draeger LAR 5
Closed-circuit
mixed gas:
Carlton Mk 16
Semi-closed
circuit mixed gas

22. AUTONOMNI RONILAČKI APARAT
(boca sa glavnim ventilom i ventilom rezerve)
Autonomni ronilački aparat (ARA)
Self Contained Underwater Breathing
Apparatus ( SCUBA )
U ranijem periodu aparat se sastojao samo
od ronilačkih boca i regulatora, dok je sada
to kompletan sistem:
• ronilačke boce koje imaju jedan ili više
ventila
• ronilački regulator
• kompenzator plovnosti /BCD ili BC/
• konzola sa ronilačkim instrumentima

23. RONILAČKA BOCA
spremnik vazduha visokog
pritiska od 200 do 300 bara.
Sastoji se od tela boce i ventilske
grupe

24. OZNAKE NA BOCI
TIP
RADNI
PRITISAK
SERIJSKI
BROJ

25. Proizvodjac
Test datum

26. OZNAKE NA BOCI

27. Telo boce može biti izrađeno
od čelika ili legure aluminijuma

28. Boce od kompozitnih materijala
CARBON
KEVLAR

29. Najčešće zapremine:
10, 12, 15 i18 litara.

30. Nazivni kapacitet boca se označava na dva načina.
• Evropski proizvođači opreme zapreminu prazne boce
obeležavaju u litrima.
• Prednost ovakvog načina je što ronilac u svakom trenutku može tačno da
odredi, koja se količina vazduha nalazi u boci, prostim množenjem njene
zapremine i trenutnog pritiska koji vlada u njoj.
• Severnoamerički proizvođači opreme daju oznaku napunjenih boca u
kubnim fitima /cu ft /
• najčešće se sreću boce od 80 i 72 cu ft ( kada su prazne 9,05 i 11,15
litara ) Na tržištu se mogu naći boce i manjih i većih zapremina od ovih i
to izrađene i od čelika i od aluminijuma.
1 kubni metar ( 1000 l ) = 35.31 kubnih stopa / cu ft

31. Radni pritisci boca su 200 , 232 i 300
bara
• Din ventili koriste se za pritiske do 300
bara
• INT ventili do max 232 bara

32. ODRŽAVANJE I ČUVANJE BOCA
• Sastoji se od ispiranja u slatkoj vodi nakon korištenja,
redovnog vizuelnog pregleda (jednom godišnje).
• Hidrostatski test se radi svakih 5 godina
• Kada rukujemo s bocama treba paziti da boce ne lupaju
po podu ili međusobno, da ne bi došlo do oštećenja
• Skladištenje boca: u uspravnom položaju, osigurane od
pada
Bocu ne ostavljam potpuno praznu. Vazduh pod
pritiskom će sprečiti ulazak vlage u bocu prilikom
slučajnog otvaranja ventila

34. POMOĆNI IZVORI VAZDUHA
PONY-BOCA
Ovo je klasičan ronilački cilindar malog
kapaciteta. Postavlja se ili pored glavnog
aparata ili se pričvršćuje između boca koje
čine dvoboc, i u njen sastav dolazi standardni
regulator.
Ovaj sistem se koristi kao potpuno nezavisan
izvor vazduha, tako da u slučaju potrebe
obezbeđuje nesmetano disanje bez obzira na
razlog prestanka doziranja glavnog aparata..
BOCA ZA IZRON /SPARE AIR/
Ovo je sličan sistem kao PONY-boca. Razlika
je utoliko što minijaturna boca ne koristi
standardni regulator. Kod nje je na glavni
ventil montiran specilalan usnik koji
zamenjuje regulator. Ova boca ne dozvoljava
duže disanje, već omogućava samo par
udaha, koji su obično dovoljni za bezbedan
izron.

37. Hidrostatski test se radi
svakih 5 godina

38. VENTILSKA GRUPA:
Ventili omogućavaju spajanje dve ili više boca u jednu celinu,
otvaranje i zatvaranje boce, priključenje regulatora i aktiviranje
rezerve.
Mogu biti različiti: za jednu bocu, za dve boce, sa ili bez ventila
rezerve, sa jednim ili dva izvoda za regulator itd.

39. Boce mogu biti povezane
ventilskom grupom u dve
(dvobocnik)

40. DIN priključak
Internacionalni priključci

41. VENTILI SA MEHANIZMOM REZERVE

43. HIDROSTATIČKI REGULATOR

44. Jacques-Cousteau i Emile-Gagnan zajedno rade na prepravljanju automobilskog
regulatora koji će roniocu obezbediti vazduh automatski, na njegov udah.
1943. godine posle uspešne probe patentirali su Aqua Lung.
Do danas su se aparati kao i ostala ronilačka oprema usavršavali ali je osnovni princip
ostao isti.

45. Hidrostatički regulator (reduktor ili automat ) ima zadatak da visoki
pritisak iz boce ( 200 – 300 Bara na početku ronjenja ) smanji na
pritisak okoline u kojoj ronimo "na zahtev",
(samo u fazi udaha)

46. Ronilački regulator se sastoji od prvog i drugog stepena i creva koje ih
povezuje.
Prvi stepen se montira na ventilsku grupu boce i njegova funkcija je da visoki
pritisak redukuje na među-pritisak , pritisak u crevu regulatora (obično 9 - 13
bara , zavisno od modela + pritisak okoline).

48. PRINCIP RADA PRVOG STEPENA:
Klipni i membranski prvi stepen imaju isti princip rada.
• Kada ronilac ne diše, vazduh u međukomori deluje na klip,
silom koja je jednaka zbiru sile opruge i sile koju stvara pritisak
okoline. U ovom stanju izjednačenosti, klip se ne pomera i
ventil ostaje zatvoren.
• Kada ronilac udahne, pritisak vazduha u međukomori pada
omogućavajući ventilu da se otvori. Tada vazduh iz boce ulazi
u međukomoru i preko ventila niskog pritiska /LP/ u drugi
stepen regulatora.
• Ovo je lakše kada je boca puna ( kod nebalansiranog prvog
stepena ) pošto je tada pritisak na sedište ventila veći. Kada je
boca praznija, povećava se potrebna sila za udah.

50. Postoje dva osnovna tipa prvog stepena regulatora:
• klipni
• membranski

53. Prvi stepen može biti:
• nebalansiran , koristi se za
manje dubine i rekreativno
ronjenje
promena pritiska u boci –
utiče na performanse
regulatora
• balansiran, na njegovo
funkcionisanje ne utiče
promena - smanjenje
pritiska u boci

54. Na prvom stepenu se nalaze izvodi
visokog (HP - high pressure) i
niskog (LP - low pressure) pritiska.
Na izvode visokog pritiska se
montiraju manometri i ronilačke
konzole.
LP - izvodi niskog pritiska služe za
primarni i sekundarni regulator
"oktopus" , BCD crevo , suvo odelo
HP - izvod za manometar

56. ili putem navoja
DIN priključak
Prvi stepen može se montirati na ventilsku grupu
boce preko stremena ( uzengije )
INT ili Yoke varijanta

57. HP - izvod za manometar

58. Drugi stepen regulatora ima zadatak da ronioca snabdeva vaduhom "na
zahtev" pod pritiskom okoline u kojoj se nalazi.
Drugi stepen je sa prvim povezan crevom međupritiska i sastoji se od kućišta,
membrane koja deli suvu i mokru komoru, nepovratnog ventila, sistema
poluga i opruga te dugmeta za doziranje - bypass.

59. Drugi stepen može biti
• primarni koji koristimo pri zaronu
• octopus (back up ili sekundarni ) koji se koristi
u slucajevima, kada zakaže primarni ili kada jedan od
regulatora moramo da damo paru sa kojim ronimo,

62. Jednostepeni hidrostatski regulatori
imaju samo jedan stepen redukcije
izvornog pritiska vazduha iz boce na
pritisak okoline

63. ODRŽAVANJE I ČUVANJE REGULATORA
• Regulator treba nakon svakog ronjenja oprati u čistoj i
slatkoj vodi i ne držati ga na suncu.
• nakon skidanja regulatora sa boce na prvi stepen stavljamo
zaštitni kapicu kako bismo sprečili ulazak vode u suvu
komoru prvog stepena.
• Regulator treba bar jednom godišnje poslati na pregled kod
stručnog lica, a svake dve godine na servis i testiranje.

64. ISPITNI STO ZA REGULATORE

65. POLUSUVA ODELA imaju takozvani suvi rasferšlus koji u sebi ima materijal koji
šnira prilikom zatvaranja i ne dozvoljava propusnost tog rasferšlusa, ima elastičnu
obrazinu koja prianja uz lice i sprečava prodor vode. Polusuva odela nemaju
čizmice integrisane na sebi i često se izrađuju u formi kombinezona.
Dobra strana polusuvih odela je u tome što su neoprenska, dobro pranjaju uz
telo, ne ulazi voda u njega ili udje zanemarujuća količina, ispod njih možemo
obući neke majice od goroteksa ili slično, i pogodna su za ronjenja u hladnim
vodama. Nemaju ventile za punjenje i pražnjenje vazduhom ili argonom ali su
veoma pogodna za sportske ronioce.

66. SUVA RONILAČKA ODELA - najbitnija
prednost je toplotna izolacija jer omogućavaju
ronjenje u veoma hladnoj vodi do 0C jer ne
dozvoljavaju prodor vode pod odelo ali njihova
primena zahteva obučenost za korišćenje odela,
kao i češće podešavanje plovnosti tokom
ronjenja. Svi tipovi suvog odela zahtevaju
upotrebu rublja koje mora upijati znoj i zaštititi
od hladnoće.
SUVA RONILAČKA ODELA
(namena, održavanje, čuvanje, vrste, izbor, upotreba)

67. Postoji dve vrste suvih odela:
neoprensko
trilaminat.

68. Neoprensko suvo odelo može biti:
od običnog neoprena, koji je stišljiv
(smanjuje mu se debljina) na
dubinama, pa se korisi za plitka a duga
ronjenja u hladnim vodama. Debljina
odela se kreće od 5-7mm.
Odela od takozvanog "crash"
neoprena, To je vrsta neoprena koja je
još u fabrici podvrgnuta velikom pritisku
u cilju dobijanja tanjeg neoprena koji
nije stišljiv na dubinama, a da bi pri tom
ostaje relativno topao. Problem kod
ovih odela je mala elastičnost, koja se
javlja usled tvrdoće neoprena. Debljina
im se kreće od 2 do 4mm.
Problem kod neoprenskih odela je taj
što nam je potrebna veća količina
tegova, koja nam kasnije na dnu
predstavljaja nepotreban teret.

69. Trilaminat suvo odelo je napravljeno je od
troslojnog (tri laminate) materijala.
Prvi (unutrašnji) sloj je od materijala koji
obezbeđuje dobru pokretljivost u kontaktu sa
pod-odelom.
Drugi (srednji sloj) je napravljen od tanke gume,
koja je ujedno i membrana koja pravi hidro-
izolaciju između ronioca i vode
Treći (spoljašnji) sloj koji se bira da bude što
robusniji da bi odoleo oštećenjima, a u isto
vreme, što mekši da bi obezbedio dobru
pokretljivost ronioca.

71. Trilaminat odelo je nestišljivo, odnosno ne menja svoja svojstva sa
promenom dubine. Ovo odelo je izdržljivije je od neoprenskih odela i
veoma je lako za popravku ukoliko dođe do nekog oštećenja na njemu.

72. Do tela ronioca oblači se termičko
pod odelo izrađeno od pamuka, vune
ili thinsulate. Thinsulate je materijal
koji propušta vlagu iz organizma i
odvodi je ka unutrašnjem sloju suvog
odela i tako telo ostaje suvo. Termičko
pod odelo ne sme imati grubih i oštrih
ivica koje bi mogle da oštete
kombinezon sa unutrašnje strane
ukoliko dođe do gnječenja.

73. PODVODNI SKUTERI

75. RONILAČKI KOMPRESOR (namena, vrste, rukovanje, obaveze rukovaoca)

76. VRSTE KOMPRESORA
Ronilački kompresori visokog pritiska služe za sabijanje vazduha za
potrebe ronjenja. Sastoje se iz pogonskog motora (elektromotor ili motor
na unutrašnje sagorevanje) i kompresora koji su povezani kaišem
(transmisijom).
Kompersori se mogu podeliti s obzirom na pogon, broj stepena
kompresije, kapacitet, radni pritisak i mobilnost.
U sportskom ronjenju se obično koriste klipni kompresori radnog
pritiska do 225 bara koji daju vazduh koji nije podesan za pravljanje
gasnih mešavina. Za dobijanje vazduha bez primese ulja (oil free area)
koriste se membranski kompresori. Membranski kompresori su većeg
kapaciteta i koriste se uglavnom u profesionalnom ronjenju gde se čist
vazduh koristi za pravljenje gasnih mešavina

77. Membranski kompresor
Za dobijanje vazduha bez primese ulja (oil free area) koriste se membranski
kompresori. Membranski kompresori su većeg kapaciteta i koriste se
uglavnom u profesionalnom ronjenju gde se čist vazduh koristi za pravljenje
gasnih mešavina.

78. Prema nameni kompresore možemo podeliti na stacionarne ili prenosne:
Stacionarni kompresori zbog svoje masei volumena moraju
biti stacionirani na jednom mjestu, a karakteristika im je da imaju velike radne
kapacitete 200 do 800 i više l/min, te mogu napuniti u kratkom vremenu veliki
broj ronilačkih boca.
Prenosni kompresori, se zbog svoje male mase, volumena i kapaciteta,
mogu se lako prenositi, služe za punjenje ronilačkih boca na terenu, najčešće
su pogonjeni benzinskim, dizel motorima ili malim elektromotorima.

79. Prenosni kompresori najčešće su pogonjeni benzinskim, dizel motorima
ili malim elektromotorima.

80. PORTABLES
3-Stage High Pressure Breathing Air Compressors
Pressure
5000 psig
345 bar
Charging Rate
2.9 to 4.9 scfm
82 to 139 l/min
Power
2 to 6 hp
1.5 to 4.5 kW

81. UNICUS III
4 and 5-Stage High Pressure Breathing Air Compressors
Pressure
up to 6000 psig
up to 414 bar
Charging Rate
9.7 to 42 scfm
275 to 1190 l/min
Power
7.5 to 30 hp
5.6 to 22 kW

82. Klipni kompresor
1. Pogon (elektro motor);
2. Ventil punilac sa manometrom;
3. Transmisija;
4. Kućište klipa kompresora;
5. Usis sa filterom;
6. Kućište filter patrone;
7. Ispusti za kondenzat;
8. Poklopac sa meračem nivoa ulja;
9. Kontrolni prozor za protok ulja;
10. Postolje;

84. RUKOVANJE SA KOMPRESOROM
Pre startovanja kompresora moramo proveriti:
Nivo ulja u kompresoru.
Zategnutost remena.
Količinu goriva u rezevoaru (za benzinske I dizel motore )
Položaj usisne cijevi.
Smer vetra.
Kod elektro-motora pokrenemo isti i proverimo smer rotacije ( ako
se vrti nepravilno, zamijeniti bilo koje dvije faze).
Otvorimo 1. stepen, da motor nije opterećen pri pokretanju, ostale
stepene zatvorimo.

85. Po pokretanju kompresora:
Zatvorimo 1. stepen.
Kad pritisak naraste, odzračimo 3. i 4. stupanj, te ga ponovo
zatvorimo.
Proverimo pritisak u boci i priključimo je na kompresor.
Ako punite dve boce istovremeno, pričekate da se pritisak u manje
napunjenoj digne na pritisak koji je u drugoj boci. Tek onda otvorite
drugu bocu.
Punimo samo boce, koje imaju važeći sertifikat – atest i koje nemaju
vidljivih oštećenja.
Zarđale i oštećene boce NE SMEMO PUNITI !
Po završetku punjenja:
- Isključimo motor.
- Odzračimo 1. i 2. stupanj, i ostavimo ih otvorene.
- Odzračimo 3. i 4. stupanj, potom ih ponovo zatvorimo.
- Upišemo vrijeme rada kompresora u knjigu kompresora

86. NAMEŠTANJE KOMPRESORA NA TERENU
Prilikom nameštanja kompresora na terenu moramo voditi računa o sledećem:
Na protok vazduha i hlađenje kompresora.
Mogućnost hladovine ( posebno leti ).
Čistoća prostora oko kompresora.
Mogućnost izbijanja požara zbog izduva agregata.
Kao i da ga ne postavimo na prašnjavo tlo i u ambijentu zagađenog vazduha.
Obavezno moramo provjeriti zaptivanje usisne cijevi.
Postaviti usisnu cijev najmanje 2 metra visoko u pravcu dotoka svježeg vazduha
(vetra).
Ispuh mora biti u smjeru odlaska vazduha tj. niz vetar.
Položaj usisne cijevi ne sme biti u pravcu ispusne cijevi za slučaj promene smjera
vetra.
Po okončanju rada i hlađenja kompresora, pokriti ga sa zaštitnom navlakom.
Vatrogasni aparat je obavezan.
Gorivo (rezervno) mora biti udaljeno najmanje 20 metara i u propisanim
posudama.
Pri dolivanju goriva u kompresor OBAVEZNO UGASITI KOMPRESOR !

87. CO ( kao i CO2 ) može dospeti u boce prilikom
punjenja kompresorom na benzinski ili dizel pogon.

88. PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA

89. PRAVILNO POSTAVLJENA
USISNA CEV KOMPRESORA

90. T3. FIZIKA RONJENJA I PRORAČUN AUTONOMIJE
• Osnovne osobine vazduha (sistematizacija znanja)
• Osnovne osobine vode (sistematizacija znanja)
• Arhimedov, Bojl-Mariotov, Henrijev i Daltonov zakon
(primena u proračunima)
• Gej-Lisakov zakon (primena u proračunu)