RONILAČKE BOLESTI I INCIDENTNA STANJA SOPAS P2 Tema 4

2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2*
Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR

3. • Barotraume (ponavljanje i sistematizacija)
• Dekompresiona bolest (ponavljanje i sistematizacija)
• Azotna narkoza i trovanje O2, CO, CO2 (ponavljanje i sistematizacija)
• Hipotermija i hipertermija (uzroci, preventiva, simptomi, postupci)
• Hipoksija (ponavljanje i proširivanje znanja)
• Iscrpljenost, morska bolest, sunčanica (uzroci, prevencija, simptomi,
postupci)
• Stres, strah, panika (definicija pojma, prevencija, manifestacije, postupci)
• Utapanje
T4. RONILAČKE BOLESTI I INCIDENTNA STANJA

4. Barotrauma je povreda specifična za ronjenje i manifestuje se oštećenjem
tkiva zbog nemogućnosti da se pritisak u šupljinama tela ispunjenih gasom
(pluća, srednje uho, sinusi itd.) izjednači sa pritiskom okoline i da se brzo
prilagođava promenama ambijentalnog pritiska-prema Boyl-Mariott-ovom
zakonu.
Najveće promene se registruju u prvih 10 metara dubine zato što se
zapremina i pritisak menjaju za 50%.

5. Barotrauma srednjeg uha je najčešća povreda u ronjenju uopšte.
Češće se javlja prilikom zarona, ali se može ispoljiti i u toku izranjanja.
Manifestuje se osećanjem pritiska u uhu, bolom, konduktivnim
oštećenjem sluha, perforacijom bubne opne i vrtoglavicom zbog
iznenadne kalorične stimulacije. Posledica je nemogućnosti da se
izjednači pritisak u srednjem uhu zbog loše tehnike izjednačavanja
pritiska, infekcije gornjih disajnih puteva i anatomskih deformacija.

7. Barotrauma unutrašnjeg uha
je relativno retka, ali ozbiljna
povreda. Može se javiti izolovano ili
istovremeno sa barotraumom
srednjeg uha.
Manifestuje se zvonjenjem u uhu,
upornom vrtoglavicom i perceptivnim
oštećenjem sluha. Obično postoji
ruptura okruglog prozora sa
perilimfnom fistulom. Lečenje je
obično hirurško, a ronilačka karijera
uglavnom završena

8. Barotrauma sinusa
(paranazalnih šupljina) je česta
povreda u ronjenju i posledica je
akutne ili hronične blokade
izvodnih kanala sinusa. Najčešće
su zahvaćeni frontalni sinusi.
Lečenje je slično kao kod
barotraume srednjeg uha.

9. SINUSITIS
Zapaljenje sinusa
Rentgentski snimak
Maxilarnog sinusa

11. BAROTRAUMA ZUBA (BARODONTALGIJA) .
Svaki bol koji se javlja prilikom urona, izrona ili
letenja ukazuje na moguće postojanje
barodontalgije.
Način nastanka povrede je jednostavan :
prilikom boravka pod visokim pritiskom u
mikropukotinama može se zadržati vazduh u
manjim ili većim količinama, i taj vazduh pri
prelasku na manji pritisak vrši ekspanziju i
pokušava da se širi.
Bol je javlja jer taj vazduh vrši pritisak na nerve
koji se nalaze oko njega.
Bol uglavnom ne traje dugo, te je i dijagnostika
teza ukoliko postoji više mogucih uzrocnika,
odnosno vise pokvarenih zuba ili više zuba koji
su plombirani.
Rentgenski snimak može da pomognu kod
dijagnostike povrede, odnosno utvrđivanja
problematičnog zuba (ili više njih).

12. SKVIZ ( GNJEČENJE ) MASKOM

13. Posledice SKVIZA MASKOM.

14. Barotrauma pluća, koja se javlja prilikom izrona, je ozbiljna i po život
opasna povreda. Manifestuje se u nekoliko kliničkih oblika pri čemu
se mogu i svi oblici istovremeno ispoljiti:
PLUĆNI EMFIZEM (lokalizovano oštećenje plućnog parenhima )
MEDIJASTINALNI EMFIZEM I POTKOŽNI EMFIZEM
PNEUMOTORAKS
ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA – AGE
Nastaje prilikom izrona kada se zbog smanjenja ambijentalnog
pritiska poveća zapremine gasa u plućima. Tkiva će se oštetiti ukoliko
ekspandirani gas ne bude mogao da se odstrani iz pluća. Gas može ostati
zarobljen u plućima zbog postojanja deformiteta i/ili bolesti pluća i
neadekvatne tehnike disanja prilikom izrona. Neurološki poremećaji i/ili
gubitak svesti prilikom izrona ili neposredno posle izlaska na površinu su
manifestacije AGE . Na terenu se mora dati 100% kiseonik i što pre
započeti sa hiperbaričnom terapijom.

15. Boyle Mariotov zakon , smanjenjem pritiska raste zapremina

17. BAROTRAUMA PLUĆA - ARTERIJSKA GASNA EMBOLIJA

18. Embolija
je začepljenje krvnog suda prouzrokovano stranim telom (embolusom)
dospelim krvnom strujom do mesta na kome je izazvalo njegovo potpuno ili
delimično začepljenje.
Embolus
je strano telo koje može biti tromb (ugrušak krvi), mast, vazduh itd.
Gasna embolija
je stanje uzrokovano gasnim mehurićem dospelim krvnom strujom do mesta
na kome je izazvalo njegovo potpuno ili delimično začepljenje.
Barotraumatska( ARTERIJSKA ) gasna embojija ( AGE ) ima sličnosti sa
dekompresionom bolešću,zbog pojave mehurića,samo se simptomi javljaju
u roku od 5-10min.nakon izrona i nezavisni su od dubine ronjenja.
Simptomi su:glavobolja,gubitak svesti,krvavi ispljuvak,bol u grudima,paraliza
udova i td.
Na terenu se mora dati 100% kiseonik i što pre započeti sa
hiperbaričnom terapijom.

19. Neurološki poremećaji i/ili gubitak svesti prilikom izrona ili neposredno
posle izlaska na površinu su manifestacije AGE . Na terenu se mora dati
100% kiseonik i što pre započeti sa hiperbaričnom terapijom.
Ostale forme barotraume pluća se mogu tretirati samo primenom 100%
kiseonika na površini pri čemu se pneumotoraks mora i hirurški zbrinjavati

23. MEDIJASTIALNI EMFIZEM
Nastaje kada se vazduh akumulira u centralnom delu pluća pa pritiska
srce i glavne krvne sudove.Simptomi su otežano disanje i kratak dah.
POTKOŽNI EMFIZEM
Ova pojava obično prati medijastijalni emfizem kada vazduh nađe put
do mekih tkiva u bazi vrata gde se zadržava ispod kože.Simptomi su
otok vrata i promena u glasu
PNEUMOTORAKS
U slučaju kada se pluća previše rašire ,maramice koje obavijaju pluća
pucaju i vazduh ulazi u ovaj prostor.Simptomi su teškoća u disanju,bol
u grudima i plava boja kože,sluznica i noktiju.
Leči se hirurškom intervencijom.
Ove povrede se tretiraju primenom 100% kiseonika na površini ( do stizanja u
medicinsku ustanovu )
Pneumotoraks se mora i hirurški zbrinjavati.

25. DEKOMPRESIONA POVREDA
Definiše se kao organski i/ili funkcionalni poremećaj, izazvan pojavom
mehurića u tkivima i cirkulaciji, kod osobe koja je bila izložena redukciji
ambijentalnog pritiska. To je poremećaj koji može preći u bolest ukoliko
se ne preduzmu adekvatne mere i postoje dokazi da neotkriveni,
zanemareni ili netretirani znaci i simptomi DCP mogu dovesti do
permanentnog organskog i funkcionalnog oštećenja.

26. Prema Henrijevom zakonu, ljudsko telo sadrži rastvorenu količinu azota
proporcionalnu pritisku na kom se nalazi. Na površini, telo je saturisano, što
znači da je u njemu rastvoreno tačno onoliko gasa koliko može da se zadrži na
tom atmosferskom pritisku. Za odrasle osobe to iznosi oko jedan litar. Kako
pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.
Saturisanje organizma se vrši putem respiratornog i cirkulatornog sistema.

27. Henrijev zakon
Kako pritisak raste /usled zarona/, tako se i više azota rastvori u organizmu.

28. 1.58 ATA
1.58 ATA.79 ATA
.79 ATA
NIVO MORA
PA = 1.0 Atm
PN2 = 0.79 Atm
10 metara
PA = 2.0 ATA
PN2 = 1.58 ATA
SATURACIJA
PT = PN2
Na površini je
telo zasićeno
sa N2
N2
PT = PN2
SATURISANO
N2
PT < PA
N2
PT < PN2
N2 teži da se
izjednači
PT < PA
PT < PA
PT > PN2
N2 teži da se
izjednači
N2
PT > PA
PT = Parcijalni pritisak N2 u telu
PA – Pritisak okoline

29. Rastvoreni azot u organizmu ne predstavlja problem sve dok se ronilac nalazi
pod vodom, odnosno povećanim pritiskom okoline. Problemi mogu nastati kada
se pritisak smanjuje, tj. kada se krene ka površini. Kada ronilac izranja, pritisak u
organizmu opada i dolazi u stanje kada je pritisak rastvorenog azota u organizmu
veći nego pritisak azota u alveolarnom vazduhu. Tkivo je tada u stanju
supersaturacije, što znači da ima više rastvorenog gasa nego što može da zadrži
na tom pritisku, i teži da ga se oslobodi.

30. Vreme
poluzasićenja
( teorijsko )
različitih tkiva

31. Growth of bubbles in tissue - porast veličine mehurića sa
smanjenjem pritiska
Coalescence of bubbles – grupisanje mehurića
1 ATA 0.75 ATA 0.5 ATA 0.25 ATA
Boyle’s Law

32. • DB obično uključuje više znakova
• DB može nastupiti tokom, do 24 i više sati nakon ronjena
• Najteži oblici nastaju unutar 2 sata nakon ronjenja
• Svaki znak upozorenja nastao nakon ronjenja mora se smatrati
mogućim DS
• Svaki simptom nastao nakon disanja komprimovanog gasa, bez obzira
na dubinu i vreme, zahteva prvu pomoć kiseonikom, savet specijaliste,
ili asistenciju DAN-a

33. ČESTI ZNAKOVI UPOZORENJA
• Utrnutost
• Bol
• Glavobolja
• Slabost
• Vrtoglavica
• Neuobičajeni umor
• Nagon na povraćanje
• Otežano hodanje

34. • Poremećaj osjećaja na koži
• Osip i svrbež
• Otežano disanje
• Poremećaj vida
• Nemir
• Paraliza
• Trzanje mišića
• Nesvest
• Vrtoglavica
• Poremećaj govora
• Poremećaj odgovora na podražaj
• Problemi s mokrenjem/stolicom
• Problemi sa sluhom
• Iskašljvanje krvi
• Mentalna konfuzija
• Osećaj bolesti
OSTALI ZNAKOVI UPOZORENJA

35. Danas se umesto stare klasifikacije dekompresione bolesti na:
Tip I laki ,Tip II teški i Tip III kombinovani - arterijska gasna embolija i DCB sa
neurološkim manifestacijama, rezistentna na terapiju,
predlaže DESKRIPTIVNA KLASIFIKACIJA koja podrazumeva detaljan opis
kliničke slike i evoluciju simptoma u funkciji vremena
Dijagnostički elementi su:
kliničke manifestacije ; vreme javljanja simptoma (za vreme ronjenja,
neposredno posle izrona, nekoliko minuta ili sati posle izrona) ; evolucija
simptoma ; navodi se profil ronjenja, odnosno da li je ronjenje zahtevalo
dekompresione zastanke
•znaci barotraume pluća

36. Simptomi dekompresione bolesti se javljaju obično u roku od 15 minuta do 12
sati posle izronjavanja. U teškim slučajevima simptomi se mogu javiti ranije.
Kasnija pojava simptoma je retka ali moguća, posebno ako se posle ronjenja
putuje avionom, ili drugim sredstvom na veću nadmorsku visinu
Osnovni simptomi-znaci dekompresione bolesti su:
Umor ili slabost.
Svrab i peckanje kože.
Bol u rukama, nogama zglobovima ili mišićima.
Sumaglica.
Obamrlost, trnci, oduzetost.
Otežano disanje.
Kožni osip.
Oduzetost.
Nestabilnost pri stajanju i hodu.
Intenzivni kašalj.
Kolaps, nesvest.

37. TIP I – LAKŠI OBLIK ( Ranija podela )
Obuhvataju (A) kožni oblik i (B) koštano-mišićno-zglobni oblik
dekompresione bolesti.
Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi su
praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.

38. Tip I (A) ili kožni oblik karakterišu simptomi kao što je: svrab kože,
peckanje, osip i marmorizacija (plavo-ljubičasta boja) kože. Ovi simptomi
su praćeni osećajem iscrpljenosti i umora.

39. TIP II – TEŽI OBLIK
Tip II čine:
• Nervni (cerebralni) oblik koji ima svoje podoblike:
-moždani: zavisno od mesta nastanka mehurića u mozgu može doći do različitih
ispada moždanih funkcija (poremećaj vida, sluha, govora, promena ponašanja,
glavobolja, nesvestica, koma);
- spinalni: mehurići pogađaju leđnu moždinu i izaziva djelomične (pareze) ili
potpune (paralize) oduzetosti donjih ekstremiteta kao i poremećaje u funkciji
mokraće i stolice;
-vestibularni: mehurići poremećuju organ ravnoteže (vrtoglavica, mučnina,
povraćanje, posrtanje, gubitak ravnoteže)
• Plućni (respiratorni) oblik karakterišu teška stanja nastala prodorom
mehurića u plućnu cirkulaciju izazivajući ispade u funkcionisanju pluća (ubrzano
disanje, bol u grudima, zadihavanje, nedostatak vazduha, koma i smrt);
• Srčani oblik je najteži oblik DB nastaje kada se stvara krvava pena unutar srca
čime ono nije u stanju da vrši svoju funkciju. Mehurići prodiru i u srčanu
cirkulaciju i, ukoliko se najhitnije ne reaguje, dolazi do brze smrti;

40. Dekompresiona bolest se klasifikuje prema simptomima, kao Tip I ili Tip II, na osnovu
težine neuroloških promena. Ova tabela daje simptome za različite oblike
dekompresione bolesti.
Klasifikacija dekompresione bolesti prema
težini simptoma i znakova bolesti
Tip I A
(kožni oblik)
Tip I B
(bends)
Tip II A
(cerebralni)
Tip II A
(medularni)
Tip II B
(respiratorni)
•svrabež,
•peckanje,
•osip,
•marmorizacija
•bolovi u
zglobovima
•bol u mišićima
•slabost,
•nesvestice,
konvulzije,
•mučnina,
povračanje,
•vrtoglavica,
nistagmus,
•pareze i paralize
•ataksija,
•mišična slabost,
•pareze i paralize,
•bol oko pojasa,
•bol duž kičme,
•bol u grudima,
•dispnea,
gušenje,
•gubitak svesti
Mehurići gasa se mogu javiti bilo gde u telu ali učestalost njihove pojave
najizraženija je u predelu ramena, laktova, kolena i članka noge.

42. BENDS
Naziv je dobio po ondašnjoj “ modi” jer
su u taj položaj zauzimali pogođeni
Tipom I B
(bolovi u zglobovima , bol u mišićima )

44. REKOMPRESIONA KOMORA

45. Lečenje dekompresione bolesti i barotraumske gasne embolije vrši se
rekompresijom. Stavljanjem obolelog pod povišeni pritisak, gasni mehurići u
krvotoku postaju manji (Bojl-Maritovo zakon), a istovremeno dolazi do rastvaranja
gasova u tkivima (Henrijev zakon).

50. DAN Europe: analysis of 202 cases of DCS
1989-1993
Depth > 30 msw
Deco diving
Error ascent / stops
Repetitive dive
Stress – Fatigue
Multiday diving
Material fault
Altitude after dive

51. AZOTNA NARKOZA / pijanstvo dubina /
Azot je inertan gas koji se ne troši u organizmu, ali pri povećanom pritisku
on postaje narkotičan.
To se dešava zbog rastvorenog azota u ćelijama mozga gde se azot
ponaša kao anestetik i ometa prenos signala između neurona /nervnih
ćelija/
Udisanje azota koji se nalazi u
vazduhu sa porastom dubine
(parcijalnog pritiska)
proporcionalno
povećava količinu azota
rastvorenog u organizmu
( Henrijev zakon )
“Martini” zakon

52. Klinička slika je slična alkoholnom pijanstvu pa je sinonim za azotnu narkozu
pijanstvo velikih dubina.
Naime, ronilac ima smanjenu percepciju sebe i okoline, smanjenu radnu
sposobnost i kontrolu svojih postupaka sve do potpunog gubitka kritičnosti.
Narkotično dejstvo azota počinje već oko 30 m dubine u lakim formama
( konfuzija, dremljivost , blaga euforija) i brzo se produbljuje sa povećanjem
dubine sve do gubitka svesti.

53. Azotna narkoza u početku utiče na
vršenje osnovnih koordiniranih radnji
i ronilac se oseća dremljivo.
U daljem toku osoba se ponaša
često euforično, slično kao kod
alkoholnog pijastva i na postavljena
pitanja nesuvislo odgovara.

54. Poodmaklo stanje manifestovano je psihičkom tupošću, defektima u sećanju,
pomućenjem svesti i na kraju ronilac može pasti u san. Moguće su i pojave
halucinacija.
Ova pojava nije opasna sama po sebi, ali pošto utiče na rasuđivanje i
sposobnost ronioca da se adekvatno ponaša tokom ronjenja, može izazvati
neželjene posledice.

55. Toksični efekti azota su i najvažniji razlog zbog čega se ronjenja sa
vazduhom ograničavaju na maksimalnu dubinu od 40 metara, odnosno
ustanovljena je sigurnosna granica maksimalno dozvoljenih vrednosti
parcijalnog pritiska azota od 3,95 bara u mešavini koja se diše, a u okviru koje
bi ronjenje trebalo da bude bezbedno.

56. Određeni faktori
povećavaju rizik od
dobijanja azotne narkoze.
To su:
napetost,
prirodna neotpornost,
neiskustvo,
upotreba alkohola ili
određenih lekova pre
ronjenja
zamor
težak rad
povećanje ugljen-dioksida
u organizmu
brz zaron
slaba vidljivost
hladna voda

57. Preventiva:
ne roniti na dubinama većim od 40m ukoliko se roni sa komprimovanim
vazduhom
ukoliko se roni preko 30m, to učiniti tek posle 2-3 dana ronjenja na manjim
dubinama zbog prilagođavanja organizma
obavezno roniti u paru, nikada sam

58. HIPEROKSIJA /trovanje kiseonikom/
Kiseonik je gas koji je neophodan za održavanje života, ali ukoliko se diše
pod povišenim pritiskom, ponaša se kao otrov.
U rekreativnom ronjenju sa komprimovanim vazduhom je veoma redak
slučaj trovanja, i do pojave hiperoksije dolazi samo na dubinama na
kojima parcijalni pritisak O2 poraste preko kritične granice koja iznosi 1,6
bara.
Dubina na kojoj parcijalni pritisak kiseonika dostiže tu granicu se može
izračunati pomoću Daltonovog zakona.
100 . p1
P = -------------------
A
Pošto se za rekreativna ronjenja koristi atmosferski vazduh gde je kiseonik
zastupljen sa 20% znači da će se kritičan nivo parcijalnog pritiska
kiseonika od 1,4 bara dostići na dubini od 60m.
100 . 1,4
P = ----------------------- = 7 bara = 60m
20

59. Trovanje kiseonikom se javlja u dva oblika:
Plućni oblik / Loran-Smitov efekt / i
Neurotoksični oblik - kiseonikova epilepsija - Pol Bertov efekt
Neurotoksično delovanje se javlja nakon relativno kratkog izlaganja
kiseoniku pod povišenim pritiskom. Dubina /odnosno parcijalni pritisak
kiseonika u smeši koja se diše/ i vreme udisanja su odlučujući faktori za
pojavu ove bolesti.

60. Početni simptomi su uznemirenost,
bledilo lica, mučnina, znojenje, nagon
za povraćanjem, sužavanje vidnog
polja, a nastavljaju se sa trzanjem
mišića na licu, potkolenicama,
bedrima i drugim mišićavim delovima
tela.
Ukoliko se nastavi sa udisanjem
kiseonika pod povišenim pritiskom
slede grčevi, koji su identični sa
grčevima kod padavice, a napadi
mogu da traju od nekoliko desetina
sekundi do 2-3min.
Grčeve prati pomućenje ili gubitak
svesti. Za vreme izrona ili smanjenja
parcijalnog pritiska kiseonika,
simptomi polako nestaju, da bi se
potpuno izgubili dolaskom na
atmosferski pritisak.

62. Kod kiseoničkog aparata gde se diše čist
kiseonik ( 100 % )
ta dubina iznosi 6 metara
(parcijalni pritiska kiseonika = 1,6 bar )
Kiseonički aparat
APARAT ZATVORENOG KRUGA
DISANJA

63. TROVANJE UGLJEN DIOKSIDOM
HIPERKAPNIJA, HIPERKARBIJA,
Ugljen dioksid je produkt metabolizma
koji se neprestano stvara u
organizmu, ali se efikasno odstranjuje
mehanizmom krvotoka i disanjem
(izdahom).
Nagomilavanje ugljen dioksida u
organizmu je obično posledica
njegovog pojačanog stvaranja i
neadekvatne ventilacije, odnosno
odstranjivanja posredstvom disanja
.
Prilikom rekreativnog ronjenja se
ispoljava zbog štednje vazduha od
strane ronilaca (skip breathing),
zamaranja prilikom ronjenja, vršenja
podvodnih radova na dubinama preko
30 metara (velika gustina gasa -
pojačan disajni rad, ali i otpor
regulatora).

64. Povišeni ugljen-dioksid u početku
prouzrokuje glad za vazduhom
/ubrzano disanje/, konfuziju,
toplinu u licu i ponekad se oseća
pritisak pod grudnom kosti.
Ukoliko se uzrok ne otkloni dalje
se javljaju izrazito crvenilo lica,
glavobolja u slepoočnicama /uz
osećaj kucanja/, vidljive sluznice
postaju ljubičaste boje, mučnina i
povraćanje.
U poodmakloj fazi dolazi do
psihičke tuposti, pospanosti i na
kraju do gubitka svesti. U
besvesnom stanju, smanjuje se
brzina disanja, usporava se
srčana akcija i krvni pritisak
opada. Trovanje CO2 može biti
praćeno poremećajima vida i
sluha.

65. Preventiva:
Disati duboko i sporo kako bi se neutralisao mrtvi vazdušni prostor
Ne štedeti vazduh preskakanjem udaha
Ne dozvoliti zadihanost pod vodom, a ako se zadiše, ronilac mora
smanjiti aktivnost
Pravilno puniti ronilačke boce sa ispravnim kompresorom i odgovarajućim
filterima
Roniti samo sa ispravnim ronilačkim aparatom
Ukoliko se ronilac zamori i oseća glad za vazduhom, mora prestati sa
kretanjem pod vodom i pokušati da smiri disanje u vidu ređih ali dubljih udaha.
Vođe ronjenja moraju prepoznati i reagovati na prve znake umora i
ubrzanog disanja kod članova svoje grupe, ali i prilagoditi režim ronjenja i
brzinu kretanja pod vodom prema potrebi najmanje utreniranog ronioca.

67. TROVANJE UGLJEN MONOKSIDOM
Skoro isključivo se javlja iz kontaminiranih boca u koje je CO dospeo prilikom
punjenja. Prisustvo CO je teško detektovati, jer je to gas bez mirisa i ukusa.

68. CO ( kao i CO2 ) može dospeti u boce prilikom
punjenja kompresorom na benzinski ili dizel pogon.

69. PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA

70. PRAVILNO POSTAVLJENA
USISNA CEV KOMPRESORA

71. Ugljen-monoksid se vezuje sa
hemoglobinom u krvi i onemogućava
prenos kiseonika. Hemoglobin se vezuje
lakše sa ugljen-monoksidom nego sa
kiseonikom /200-250 puta/, a teško se i
dugo oslobađa. Potrebno je 8-12 sati da
se uneti CO izdvoji iz organizma.
Pod povišenim pritiskom, raste i
parcijalni pritisak ugljen-monoksida, pa
su otrovne i veoma male količine koje na
atmosferskom pritisku nemaju uticaj na
organizam.
Prvi simptom trovanja je osećaj pritiska u
glavi /u temenu i slepoočnicama/. Sa
porastom koncentracije gasa javlja se
šum u ušima, vrtoglavica, mučnina i
povraćanje, drhtanje prstiju, opšta
slabost i gubitak svesti, a ponekad i
konvulzije /grčevi/.

73. • Uvek proveriti ispravnost kompresora i filtera
• Puniti boce samo čistim vazduhom koji je prošao kroz ispravne i kvalitetne
filtere
• Prilikom punjenja boca obratiti pažnju na eventualni vetar i položaj usisnog
ventila na kompresoru.
Prva pomoć:
povratak na površinu
odstraniti izvor ugljen-monoksida
kontrolisati disanje i puls i primeniti reanimaciju ako je potrebno
primeniti 100% kiseonik
što pre kontaktirati kvalifikovanu medicinsku pomoć
hospitalizacija

74. Hipotermija i hipertermija (uzroci, preventiva, simptomi, postupci)
Kako voda ima oko 25 puta veću toplotnu provodljivost od vazduha ronioci su
suočeni sa problemom brzog gubljenja toplote iz organizma.
Razmena toplote u ronjenju odvija se: kondukcijom, konvekcijom, radijacijom,
disanjem i uriniranjem.

75. HIPOKSIJA
HIPOKSIJA /nedostatak kiseonika/
Hipoksija je stanje izazvano nedostatkom kiseonika u organizmu koje nastaje
zbog smanjenja parcijalnog pritiska u udahnutom vazduhu, ili nemogućnosti da
već udahnuti kiseonik bude iskorišćen ili kada kiseonik u udahnutom vazduhu
padne ispod optimalnog nivoa.
Hipoksija se javlja naglo, i često bez ikakvog upozorenja.

76. Ronioci na dah, a naročito podvodni
ribolovci, često forsiraju dužinu boravka
pod vodom i u fazi izrona dožive
hipoksiju i gubitak svesti
Za vreme boravka na dubini zbog
povećanog opšteg pritiska visok je i
parcijalni pritisak kiseonika u plućima.
Tokom izrona naglo se smanjuje opšti
pritisak pa i parcijalni pritisak kiseonika,
te se neposredno pred površinom dostiže
opasna hipoksična zona kada se gubi
svest.

77. Hiperventilacija predstavlja
forsirano, ubrzano i produbljeno
disanje koje traje neko vreme.
Više od dva-tri respiratorna ciklusa
forsiranog disanja remete
fiziološko stanje organizma.
Hiperventilacijom značajno
snižavamo količinu CO2 u
organizmu, čime odlažemo pojavu
gladi za vazduhom.

79. UTAPANJE (etiologija, prevencija)
Utapanje ili davljenje je akutno
gušenje izazvano prisustvom vode
u disajnim putevima, koja
sprečava prodor vazduha u pluća.
Svako stanje koje može dovesti
do gubitka svesti kao što su
šećerna bolest, epilepsija, srčana
aritmija i sl., može takođe dovesti i
do davljenja.
Kod ronjenja na dah utapanje
najčešće nastupa posle gubitka
svesti koje može biti izazvano
hipoksijom, naglim ulaskom u
hladnu vodu, udarcem, zbog
pucanja bubne opne do koje
dolazi zbog upornog forsiranja
Valsalvinog manerva ili na neki
drugi način

80. U autonomnom ronjenju utapanje
najčešće nastupa kao posledica
grubog kršenja sigurnosnih mera.
Povod za utapanje loše obučenih i
neiskusnih ronilaca može biti i
neznanje ili panika koja nastupa
prilikom banalnih incidenata kao
što su punjenje maske vodom,
ispuštanje usnika regulatora i sl.

81. PREVENCIJA
Obavezno izvršiti lekarske
preglede za bavljenje ronjenjem
Roniti u okviru svojih kvalifikacija i
trenutnih fizičkih mogućnosti.
Postepeno ulaziti u vodu, naročito
ako je ronilac bio izložen suncu
Pažljivo izvoditi Valsalvin manevar
/ ne forsirati ga /
Uvek roniti u paru, nikad sam
Pod vodom sprečiti pojavu panike

82. Pri ronilačkom udesu, trenutna prva pomoć na mestu ronjenja,
osnova je za brzi oporavak bez posledica
• Efikasnost hiperbaričnog lečenja i rehabilitacije zavisi od pravovremenog pružanja
prve pomoći
• Medicinsko osoblje obično nije dostupno na mestu ronjenja: svaki ronilac treba biti
osposobljen da prepozna ronilački udes i pruži pravovremenu, odgovarajuću prvu
pomoć

83. Ako unesrećeni diše i reaguje na podražaj
- postavite ga u ležeći položaj na leđa ili bok
Ako unesrećeni diše i ne reaguje na podražaj
- postavite ga u ležeći položaj na bok
Ako unesrećeni ne diše
- postavite ga u ležeći položaj na leđa

84. ŠTA JE STRES
STRES je subjektivno reagovanje koje
osoba doživljava u skladu sa svojim
iskustvom i sopstvenom procenom
situacije u kojoj se nalazi.
To je sklop emocionalnih, fizičkih,
fizioloških reakcija i ponašanja koje se
javljaju kada osoba za neki događaj
proceni da je opasan ili uznemiravajući
i prevazilazi njene kapacitete nošenja
sa postojećom situacijom

85. ŠTA NAM JE VAŽNO ?
Šta je STRESNA SITUACIJA ili STRESOR
Kakva je moguća REAKCIJA NA STRESNU SITUACIJU
Kada govorimo o potencijalnim
faktorima stresa – stresorima,
najčešće mislimo na
neki događaj ili situaciju, koji
doživljavamo kao pretnju,
opasnost, pritisak ili stegu

86. STRESORI U RONJENJU
Problemi sa opremom
Fizički i psihološki problemi
Uslovi za ronjenje

89. STRESOR :PSIHOLOŠKI FAKTORI.

90. Stresna situacija – korak do napada panike
Panika - definiše se kao haotičan i
neprimeran odgovor na stresne situacije
• Napad panike jeste iznenadni osećaj veoma jakog straha i uplašenosti,
osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma.
• Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da joj se nešto zaista
strašno dešava.

92. KAKVU REAKCIJU ŽELIMO ?
STANI ( smiri se )
DIŠI
MISLI
REAGUJ
KAKVU REAKCIJU NE
ŽELIMO ?
NEKONTROLISANI IZRON
AGRESIVNU REAKCIJU

93. T5. POSTUPCI SPASAVANJA I PRVA POMOĆ:
• Definisanje pojmova
• Procena situacije i izbor postupka
• Tehnike spasavanja i pružanja prve pomoći (tegljenje,
izvlačenje, veštačko disanje, masaža srca, transport, nega)