Prikaz kruženja vode u prirodi.

1. Kruženje vode u
prirodi

2. Хидролошки циклус
Падавине
Ветар
Кондензација
Отицање
ОКЕАН
Језера
Подземне воде
Глечери
Транспирација
Испаравање
Испаравање

3. Агрегатна стања воде

4. Провођење топлоте (кондукција)

5. Конвекција
Термал

6. Уз објашњење ефекта испаравања

7. Максималан притисак водене паре

8.  Faze u kruženju vode. Topljenje, isparavanje, kondenzacija, sublimacija. Latentna
toplota.
 Vodena para se u atmosferi transportuje molekularnom difuzijom i turbulentnim
transportom (konvekcijom)
 Za potrebe određivanja vodnog bilansa, isparavanje sa velikih površina se
izračunava pomoću neke od empirijskih formula ili iz jednačine energetskog bilansa
 Pritisak vodene pare. Ako se ovaj element izračuna, na osnovu njega mogu da se
izračunaju i svi drugi elementi vlažnosti vazduha.
Kruženje vode u prirodi

9. Dnevni hod elemenata vlažnosti vazduha
 Pritisak vodene pare – ima dva tipa
 Iznad mora i okeana odgovara dnevnom hodu temperature vazduha. Maksimum
se javlja oko 14 h, a minimum pred izlazak Sunca. Dešava se cele godine iznad
vode, a zimi iznad kopna.
 Leti iznad kopna u umerenim širinama ima dva maksimuma (u 09 h i 21 h) i dva
minimuma (u 04 h i 15 h)
Kruženje vode u prirodi

10. Dnevni hod elemenata vlažnosti vazduha
 Relativna vlažnost vazduha i temperatura
Kruženje vode u prirodi

11. Kruženje vode u prirodi
Godišnji hod elemenata vlažnosti vazduha
 Pritisak vodene pare – prati godišnji hod temperature vazduha
 Relativna vlažnost vazduha – suprotan od godišnjeg hoda temperature

12. Kondenzacija
vodene pare u
atmosferi

13. Uslovi za kondenzaciju vodene pare u atmosferi (kad zasićen vazduh
postaje prezasićen?):
 kada Ta opada pri konstantnom pritisku pa= const.
 kada je Ta = const., a pritisak pa raste
 kada se pri pa= const. i Ta = const. Povećava količina vodene pare
Situacije u atmosferi pri kojima dolazi do kondenzacije vodene pare
 dodir vlažnog vazduha sa hladnim telima (rashlađena Zemlja i predmeti na njoj)
 gubljeje toplote usled radijacije (noćno hlađenje tla i naležućeg vazduha)
 adijabatsko širenje vazduha i hlađenje do tačke rose
 mešanje toplih i hladnih vazdušnih masa
Procesi koji dovode do kondenzacije vodene pare - (svi gore pobrojani)
tj. svi procesi koji snižavaju temperaturu vlažnog vazduha
Kondenzacija vodene pare u atmosferi

14. Magla

17.  Magla nastaje kondenzacijom vodene pare u prizemnom sloju vazduha koja dovodi do
zamućenosti atmosfere i smanjenja vidljivosti na 1 km
 Sastav magle
 vodene kapljice na temperaturi većoj od 0 oC
 prehlađene kapljice vode na temperaturi manjoj od 0 oC
 ledeni kristali na temperaturi manjoj od -10 oC
 Način postanka:
 magle vazdušnih masa
 frontalne magle
 Vrste magli
 radijacione
 magle isparavanja
 advektivne
 gradske magle
 čađevine
 Advektivne magle nastaju pri vetru čija brzina nije veća od 10 m/s i koji nanosi topao i
vlažan vazduh na hladnu površinu
 Radijacione magle – pri hlađenju zemljine površine i vazduha koji na nju naleže dolazi do
hlađenja vazduha do tačke rose. Vidljivost je 150-500 m, nastaje noću i u zoru, a nestaje 10-11 h
Magla

19. Oblaci

20.  Oblaci su vidljivi produkti kondenzacije ili sublimacije vodene pare koji su
nagomilani na nekoj visini
 Iz njih se pojavljuju padavine i javljaju nepogode
 Utiču na dotok kratkotalasnog i dugotalasnog zračenja na površinu Zemlje a time na
vodni i energetski bilans
 Veoma se razlikuju po izgledu, strukturi i mestu nastanka
Oblaci

21.  Podela oblaka prema spoljašnjem izgledu:
 gomilasti (kumulusi)
 slojeviti (stratusi)
 perjasto-pramenasti (cirusi)
 slojevito-gomilasti (stratokumulusi)
 Podela oblaka po mestu nastanka
 visoki – cirusi, cirokumulusi, cirostratusi
 oblaci srednjeg sloja - altokumulusi, altostratusi
 niski – stratokumulusi, stratusi, nimbostratusi, kumulonimbusi
 Podela oblaka po fizičkom sastavu (na osnovu konstitutivnih elemenata)
 potpuni kristali u vidu iglica
 potpuni kristali i skelet od suvog snega
 kristalni skelet i sitne kapljice magle
 sitne kapljice magle (poluprečnik manji od 0,05 mm)
 sitne kapljice (poluprečnika od 0,05 do 0,5 mm)
 kišne kapljice (poluprečnika od 0,5 do 5 mm)
Oblaci

22. visoki oblaci: cirusi, cirokumulusi, cirostratusi
Oblaci

23. oblaci srednjeg sloja - altokumulusi, altostratusi
Oblaci

24. niski – stratokumulusi, stratusi, nimbostratusi, kumulonimbusi
Oblaci
http://www.serbianmeteo.com/site/index.php?page=niski-oblaci

25.  Kumulusi – konvektivni oblaci koji nastaju lokalnim uzdizanjem toplih delića vazduha u
uslovno nestabilnoj atmosferi
 Kumulonimbusi – nastaju iz velikih i snažno razvijenih kumulusa stalnom evolucijom, tj.
stalnim konvektivnim kretanjem. Ova konvektivna kretanja su posledica velike labilnosti u
atmosferi koja je izazvana naglim opadanjem temperature vazduha u donjim slojevima atmosfere.
 Stratusi nastaju usled
 radijacije vazdušnih masa
 mešanja toplog i hladnog vazduha na donjoj granici inverzionog sloja
 uzdizanja sloja magle usled zagrevanja zemljine površine ili povećanja brzine vetra
 Stratusi i stratokumulusi su najpogodniji za delovanje u cilju izazivanja veštačkih
padavina
Oblaci